Док смо Маша и ја у кухињи кројиле јелке за честитку, на ТВ-у бејаху неки учесници Парова (као да иначе приказују нешто друго). Тако смо се заједно и у исти глас грозиле таквих људи и таквог програма (мали моји сестрићи, али знају шта не ваља).
Ти то гледаш, упита она (спремна већ да ме прекори). Ма не гледам, ја и немам ТВ у соби (тачније, имам ТВ, али немам онај сет топ бокс). Понекад нешто о њима прочитам. Кад у кухињу дођем по храну, кад кроз њу прођем да дођем до тостера, ја видим и чујем понеког. (ТВ остаје укључен чак и кад је мој отац на послу, и кад је моја мајка у комшилуку... И увек је на њему неки ријалити... Док однекуд не искрснем ја, наглас опсујем и снажно стиснем тастер за искључење... глупости и гадости./
Кад једна времешна певаљка (убеђена да има неку каријеру... а из ријалитија не избија), неким поводом, изјави: ја много волим мушкарце, Маша само одмахну главом: боже, боже... Јао, ти се с њом дружиш, испољи разочараност. Ју, далеко било, откуд ти то? Па рекла си да си је видела на Фејсбуку... Ама, Машо, рекла сам да понекад нешто о тим људима прочитам (на неким другим местима, какав црни Фејсбук), искрсне ми, па ето...
Ааа, чисто одахну моја сестричина. /Са тетком је још увек, бар наизглед, све у реду. Од бабе и деде и бог је дигао руке... а да бар хоће, кад је већ заузео погодан положај, да их снажно звекне по тинтари (да се уздрмају мождане вијуге, не би л' какав курцшлус избио)./
Ти то гледаш, упита она (спремна већ да ме прекори). Ма не гледам, ја и немам ТВ у соби (тачније, имам ТВ, али немам онај сет топ бокс). Понекад нешто о њима прочитам. Кад у кухињу дођем по храну, кад кроз њу прођем да дођем до тостера, ја видим и чујем понеког. (ТВ остаје укључен чак и кад је мој отац на послу, и кад је моја мајка у комшилуку... И увек је на њему неки ријалити... Док однекуд не искрснем ја, наглас опсујем и снажно стиснем тастер за искључење... глупости и гадости./
Кад једна времешна певаљка (убеђена да има неку каријеру... а из ријалитија не избија), неким поводом, изјави: ја много волим мушкарце, Маша само одмахну главом: боже, боже... Јао, ти се с њом дружиш, испољи разочараност. Ју, далеко било, откуд ти то? Па рекла си да си је видела на Фејсбуку... Ама, Машо, рекла сам да понекад нешто о тим људима прочитам (на неким другим местима, какав црни Фејсбук), искрсне ми, па ето...
Ааа, чисто одахну моја сестричина. /Са тетком је још увек, бар наизглед, све у реду. Од бабе и деде и бог је дигао руке... а да бар хоће, кад је већ заузео погодан положај, да их снажно звекне по тинтари (да се уздрмају мождане вијуге, не би л' какав курцшлус избио)./
Нема коментара:
Постави коментар