Ја некад (и то све чешће) не желим да устанем. Али ме на то силе они који од мене нешто очекују, принуђује ме пристојност (ј... јој пас матер).
Ја онда желим и да све отерам у три лепе... Али се, растројена и сломљена, придижем и смешим.
Шта желите, само реците; да ме зајашете као Еро с оног свијета? Не, не, таман посла, није никакав проблем! Хоћете да вам посветим ово мало времена (што преоста)? Па наравно, ма шта ће мени то, ко да имам паметнија и преча посла од вашег.  (Јебо вам пас матер, што ми се не скинете с грбаче и пустите ме, ако ми воља, да цркнем ко човек!)