Прича о радости брачног даривања допрла је до мене сасвим случајно, но будући да актере познајем, мораћу од њих измолити дозволу за објављивање.
Једне године, још с почетка брака, он њој беше купио поклон за Осми март. /Тај празник мени лично не да ништа баш не значи него ми и изузетно иде на нерве (особито ако га ко мени честита). Али разумем жене ако су једнако велике среће као ова моја рођака. Кад поклон паше, повод није битан./
И она, сва устрептала, развила поклон у кухињи, хвали се мами. А он, што у међувремену бејаше отишао до спаваће собе, дозива је са спрата, вирећи иза одшкринутих врата: дођи да видиш шта сам ти још купио!
Крене она, још усхићена, ал' позва и маму: хајдемо да видимо шта ми је купио! /О, хвала ти, боже, што се никад не држах за мајчине скуте! Додуше, каква ми вајда: и да славим глупе празнике -- немам дародавца!/ Но како се обе појавише пред вратима, он поче из собе да запомаже и одвраћа ташту: НЕ ташта, НЕЕ ташта!
Сва срећа да жена одустаде: у несвест би пала и пре но што би ћерка поклон размотала. Свукао се био до голе коже! Замишљајући женино изненађење, не беше му тешко да се узбуди, те му не беше тешко ни да на "поклон" свеже црвену машну.
Је ли поклон потом конзумиран (или се шћућурио ко пљуснут леденом водом, спласнуо ко квасац силом враћен на дно шоље), да не кажем зграбљен оберучке, није ми познато.
Многе жене (од њих сам чула) од својих мушкараца за Осми март (као и за рођендан, Нову годину и Дан заљубљених) добију (исти) к...ц. /Ал' бадава кад га пажљиви дароваоци не доведу у стање ерекције. Често и немају м..а./
Како год окрену, шта год да добију, једно им не гине: могу да се ј..у (под условом да им мајка не стоји за леђима)!
Једне године, још с почетка брака, он њој беше купио поклон за Осми март. /Тај празник мени лично не да ништа баш не значи него ми и изузетно иде на нерве (особито ако га ко мени честита). Али разумем жене ако су једнако велике среће као ова моја рођака. Кад поклон паше, повод није битан./
И она, сва устрептала, развила поклон у кухињи, хвали се мами. А он, што у међувремену бејаше отишао до спаваће собе, дозива је са спрата, вирећи иза одшкринутих врата: дођи да видиш шта сам ти још купио!
Крене она, још усхићена, ал' позва и маму: хајдемо да видимо шта ми је купио! /О, хвала ти, боже, што се никад не држах за мајчине скуте! Додуше, каква ми вајда: и да славим глупе празнике -- немам дародавца!/ Но како се обе појавише пред вратима, он поче из собе да запомаже и одвраћа ташту: НЕ ташта, НЕЕ ташта!
Сва срећа да жена одустаде: у несвест би пала и пре но што би ћерка поклон размотала. Свукао се био до голе коже! Замишљајући женино изненађење, не беше му тешко да се узбуди, те му не беше тешко ни да на "поклон" свеже црвену машну.
Је ли поклон потом конзумиран (или се шћућурио ко пљуснут леденом водом, спласнуо ко квасац силом враћен на дно шоље), да не кажем зграбљен оберучке, није ми познато.
Многе жене (од њих сам чула) од својих мушкараца за Осми март (као и за рођендан, Нову годину и Дан заљубљених) добију (исти) к...ц. /Ал' бадава кад га пажљиви дароваоци не доведу у стање ерекције. Често и немају м..а./
Како год окрену, шта год да добију, једно им не гине: могу да се ј..у (под условом да им мајка не стоји за леђима)!
Нема коментара:
Постави коментар