Не знам шта је с овом Машом! Кад пише (а све преко воље, канда би и лепша и преча посла имала), слова јој танка, жгољава, ко да леба нису јела: усукала се, стомак им се за кичму залепио... Којем год слову (а, б, в...) треба да је истурен трбушчић, које год треба да је главато и буцмасто, ко да је брзоплету дијету држало, па начисто спешало. Сва ко управо изашла из логора: с душом у носу, ребра им се виде, једва се вуку... И, сем тога, ко да им мала свеска, све се једно другом лепе уз леђа и пењу на главу (ко путници на станици док ишчекују да возач отвори врата аутобуса). То, брате, сем што лепо не изгледа, није ни пристојно. Прилепили се једно уз друго ко возила (уредно сложена, додуше) у ланчаном судару. Сестра седи с једне Машине стране, а ја с друге. Обе повремено критикујемо, каткад наизменично, каткад у исти глас, а она приде и држи гумицу, те брише ли брише.
Кад коначно Маша погоди како треба исписати неко слово, пљеснусмо се длановима, а она се, видећи да на длановима имам чарапе (тек пристигле из Калифорније), упитно намршти и изјави: божее! /А шта ћеш, ниси ти крива што такву тетку имаш. Додуше, не видим што чарапе не би могле да угреју руке. И баш ми фино стоје./
Мајка јој прочита прво питање у вези неког текста: како се понашао вук у бајкама "Црвенкапа" и "Три прасета"? Маша (ова наша) упита мене и забрани мајци да говори: ћути, ћути, да видим да ли зна! Немам појма, рекох, па онда додадох: понашао се као мангуп. Она направи неки презрив израз лица и зграну се: била си наставница, а не знаш? Ма страшно! Важно је да Маша зна: вук је био неваљао.
Мајка јој прочита прво питање у вези неког текста: како се понашао вук у бајкама "Црвенкапа" и "Три прасета"? Маша (ова наша) упита мене и забрани мајци да говори: ћути, ћути, да видим да ли зна! Немам појма, рекох, па онда додадох: понашао се као мангуп. Она направи неки презрив израз лица и зграну се: била си наставница, а не знаш? Ма страшно! Важно је да Маша зна: вук је био неваљао.
Нема коментара:
Постави коментар