Нећеш више

Мој мобилни је неки малецки, скроз неупадљив, можда и неугледан, ситан и старомодан. Али мени служи... да подесим аларм (па да не закасним... иако сам већ закаснила на све важне животне догађаје), да шаљем поруке, да неког од укућана трзнем и евентуално да неког позовем. Та справа ми никад није служила као модни детаљ. 

А моје сестричине, изгледа, мисле како се ја ове "крнтијице" стидим, како жудим за неким модерним мобилним телефоном и покидаше се од муке што не могу да ми га приуште. Вечерас у ауту и Маша, док сам куцала поруку на том малецком телефончићу (ваљда самсунг, али не бих се смела заклети), готово љутито рече: нећеш ти више имати тај телефон; ја ћу да ти купим ко мамин (као цигла, са тач скрином и разноразним могућностима, о којима ја појма немам, а и који ће ми), зелени (јасно, једино би ме такав, без обзира на марку, и занео). 
Па кад ћеш ти да ми купиш, насмејах се загрливши је. Кад скупим паре, одговори она.