Јесење вече, па није баш ни топло. А неко плаво девојче (неугледно колико симпатично), с више пудера на лицу но што јој је тканине потрошено за сукњицу. Неутрални посматрач (или пак врло заинтересован, као ја) у дилеми је хода ли девојка улицом у сукњи или без ње, па само повлачи дуксерицу да прекрије задњицу. Чизмице које је обула имају високу и скроз танку штикле, на којима она хода као на ексерима, али самоуверено, мислећи да има нешто што ниједна друга нема. Можда је баш то "ретко благо" нагони да хода као да јој је онај аспирин из вица међ ногама (многи би мушкарци напрасно осетили главобољу, па де не буди хумана).
Е, девојчице, можда је велика потражња, али и понуда велика, па обара цену. Сем тога, кад је то многима доступно (макар и само визуелно, у машти), брзо ће бити обезвређено.
Е, девојчице, можда је велика потражња, али и понуда велика, па обара цену. Сем тога, кад је то многима доступно (макар и само визуелно, у машти), брзо ће бити обезвређено.
Нема коментара:
Постави коментар