Свратих јутрос код сестре на посао, а она ме опскрби храном за читав дан. Хоћеш да ти намажем ајвар? /Откуд њој ајвар на послу? Па то је таква фирма која допушта припремање домаће хране. Колегинице кажу да је пренела читаву полицу из подрума./ Ајде, намажи... али на ове лепињице што је мајка месила, понела сам две.
И таман изађем на улицу, а она ме зове телефоном да се вратим. Тутну ми у руку још и једну чоколадну бананицу и малу црвену јабучицу. У, бре, ти хоћеш да се ја угојим (а таман ми минулих дана спало пет кила ).
Неко време потом посла ми поруку: јабука није опрана! Слатко сам се насмејала: е, ако ме та јабука не би убила, не знам шта би (лажем, знам... али пружaћу отпор)!
И таман изађем на улицу, а она ме зове телефоном да се вратим. Тутну ми у руку још и једну чоколадну бананицу и малу црвену јабучицу. У, бре, ти хоћеш да се ја угојим (а таман ми минулих дана спало пет кила ).
Неко време потом посла ми поруку: јабука није опрана! Слатко сам се насмејала: е, ако ме та јабука не би убила, не знам шта би (лажем, знам... али пружaћу отпор)!
Лепо од ње што ме упозорава на опасност од пестицида. Али где си била, сестро, свих ових година да ми не даш у пропаст да срљам, да ме хладном водом пљуснеш док ми поглед снени блуди? Да ми кажеш: не, не иди тамо; кад схватиш да нема излаза, касно ће бити да се вратиш! Где си била да кажеш: не веруј... у стихове и риме, и да може бити што бити не може? Где си била да ме кориш: не лебди, не сањај, залуд дивни снови твоји; апсолутна љубав (чак ни између мајке и детета) НЕ ПОСТОЈИ!
Ком је срце сањало, рањено, пестицида тај ич се не боји. Јабука ми неће наудити, сем ако ми залогај у грлу не застане. Поета сам, сањалица, крваре ми тешке ране.
Ком је срце сањало, рањено, пестицида тај ич се не боји. Јабука ми неће наудити, сем ако ми залогај у грлу не застане. Поета сам, сањалица, крваре ми тешке ране.
Нема коментара:
Постави коментар