четвртак, 3. децембар 2015.

Веронаука и Плејбој

Једног су учитеља веронауке деца видела како на часу листа плејбој. /Досадно било док деца цртају рајски врт (па да не дангуби)? Код куће жена виси над главом, а није толерантна на голотињу?/
Касно се оженио, каже моја сестра, испољавајући разумевање. /Па зар то не значи да се пре брака иживео? Зар је чекао личну жену да искуство стиче?/ Човек, жива душа... /Јест', само сузе што ми не кануше. Лицемери под окриљем цркве! /А и људски је грешити, као и самозадовољавати се.
А опет... ај да предаје историју, или хемију, али веронауку! Побогу, људи! И тај ми после паметује о Богу, Исусу, свецима...

Канда је Плејбој додатна литература (можда је то специјално издање, у којем сви гологузани носе смоквине листове?), специјално наставно средство...
И каже сестра:
плата иде сваког месеца, а он по цео дан дрнда ј..., да не кажем чеше м.... Е па, ако ради то што кажеш, морао је Плејбој да користи као помагало.

Нема коментара:

Постави коментар