Док смо се аутом враћали из Београда, рекох Маши: још нисмо окитили јелку, хајде да је окитимо у петак, кад дођу Матија и Миа. Али прво морамо да обришемо прозор, да ставимо лампице... сетих се и неугодних ствари.
Важи, сложи се Маша. А онда додаде: ти сад можеш да радиш шта хоћеш, не мораш да питаш маму... сад си велика.
Кад се то тачно догодило (лане, ових дана...) не знам. Канда сам преко ноћи одрасла. Сад имам да радим шта ми је воља (и ћеф), а нек се кида од једа мајка моја.
Кад се то тачно догодило (лане, ових дана...) не знам. Канда сам преко ноћи одрасла. Сад имам да радим шта ми је воља (и ћеф), а нек се кида од једа мајка моја.
Нема коментара:
Постави коментар