Не знам у чему је проблем (а можда и знам, но шта ми вреди). Можда што сам, последњих месец дана, опет почела да је ишчекујем. И ниједне ноћи она ме не изневери (кад ничега ни за собом ни пред собом немаш, на њу можеш да рачунаш).
Страхујући од ње, одлажем и одлазак на спавање. А кад коначно, у ситне сате, легнем, она истог трена измили однекуд из мрака и седи ми за вратом. Гледа како се мучим и ни трунке саосећања нема. Уздишем, божју помоћ иштем... а она се не да поколебати. Кад се и учини да сам се смирила и да ћу јој утећи, она ми се навали на леђа, вуче ме за рамена и силом ми отвара очи. Најтеже је кад ме шчепа за мозак (тај ми већ и сам грдне невоље ствара). Наравно да се опирем и отимам, сатима, а никако да је надвладам.
Ноћас ми је досадило да жмурим и, тумбајући се у страшним мукама, ишчекујем њен нови напад. Отворила сам очи и смело је погледала. Добро, шта хоћеш од мене?! /Немам млека, немам меда, немам чај од камилице... ако би те ишта од наведеног умилостивило./ ШТА?!
Страхујући од ње, одлажем и одлазак на спавање. А кад коначно, у ситне сате, легнем, она истог трена измили однекуд из мрака и седи ми за вратом. Гледа како се мучим и ни трунке саосећања нема. Уздишем, божју помоћ иштем... а она се не да поколебати. Кад се и учини да сам се смирила и да ћу јој утећи, она ми се навали на леђа, вуче ме за рамена и силом ми отвара очи. Најтеже је кад ме шчепа за мозак (тај ми већ и сам грдне невоље ствара). Наравно да се опирем и отимам, сатима, а никако да је надвладам.
Ноћас ми је досадило да жмурим и, тумбајући се у страшним мукама, ишчекујем њен нови напад. Отворила сам очи и смело је погледала. Добро, шта хоћеш од мене?! /Немам млека, немам меда, немам чај од камилице... ако би те ишта од наведеног умилостивило./ ШТА?!
Зашто ме мучиш, а? Зашто ме не пустиш да спавам као сав остали свет (не кажем нормалан, јер таквом не припадам)? Шта сам ти толико скривила да ми не даш мира? Она само тупо зури у мене, реч не проговара, ћути ко заливена. /Али однекуд искрсну сећање на средњошколско проучавање књижевности и стихове: "Станимо мало, песмо. Јесмо ли живели, јесмо?" И чу се у мени песма како урличе. Или нариче (у складу са одговором)?/
Ево ја ћу сад да одем до купатила, пишки ми се. А кад се вратим, да те моје очи више не виде (од сна, којем ће се радо и бестидно подати). Марш у к.... (с некима се не може другачије), несанице!
Ево ја ћу сад да одем до купатила, пишки ми се. А кад се вратим, да те моје очи више не виде (од сна, којем ће се радо и бестидно подати). Марш у к.... (с некима се не може другачије), несанице!
Нема коментара:
Постави коментар