Како се ближе силни празници (што пре свега значи "силни нерадни дани" у свим битним установама, које ти никад но тад нису потребније), мајка је пожурила да узме упут за лабораторију. Док узме упут, па док однесе урин на анализу, па док стигну резултати... ето нове године, а треба jош отићи до интернисте.
Како су јој посету заказали за шест и петнаест увече, а њено присуство није нужно, скокнула сам место ње до Дома здравља. "Њена" докторка ради тек у четвртак, па су јој заказали код неке друге.
И тако ја седим, чекам, лекарка не прозива... А из друге ординације излази млађани лекар, могло би се рећи наочит, па седа са сестрама у картотеци и опуштено ћаска. Понестало човеку пацијената, па мора да убије време абровишући с медицинским особљем, које је за то увек вољно.
Погледах га овлаш који пут, водећи рачуна да то остане непримећено или бар да се чини као случајно. Уопште не изгледа лоше (ко да мени то нешто значи, сем као књижевна инспирација). И мислим се: мајко, стварно си подла! Заказала код докторке! Што не заказа код доктора, гле како беспослен седи (а угодан је оку)!
Хм, можда бих могла лично да се пожалим на какве тегобе? Истина, и ко за инат, здрава сам ко дрен (мислим, нећемо сад да ситничаримо -- ментално здравље ћемо занемарити). Ал' ваљда би се могло штогод ископати... Рецимо, нека огреботина, подеротина, модрица... угануће можда? Докторе, ноћу не могу дуго да заспим... А кад то и успем, рано се пробудим (и то не само зато што тата сабајле кашље). Неиспавана сам стално, па раздражљива и безвољна. И још ме нешто у грудима стеже (шалим се, то лекари не лече)... И срце ми је сломљено (ко да лекари купе те крхотине)...
Јој, докторе, душа ме боли! Има ли томе икаква лека? Сем времена, које лечи све... а дуууго мора да се чека.
Како су јој посету заказали за шест и петнаест увече, а њено присуство није нужно, скокнула сам место ње до Дома здравља. "Њена" докторка ради тек у четвртак, па су јој заказали код неке друге.
И тако ја седим, чекам, лекарка не прозива... А из друге ординације излази млађани лекар, могло би се рећи наочит, па седа са сестрама у картотеци и опуштено ћаска. Понестало човеку пацијената, па мора да убије време абровишући с медицинским особљем, које је за то увек вољно.
Погледах га овлаш који пут, водећи рачуна да то остане непримећено или бар да се чини као случајно. Уопште не изгледа лоше (ко да мени то нешто значи, сем као књижевна инспирација). И мислим се: мајко, стварно си подла! Заказала код докторке! Што не заказа код доктора, гле како беспослен седи (а угодан је оку)!
Хм, можда бих могла лично да се пожалим на какве тегобе? Истина, и ко за инат, здрава сам ко дрен (мислим, нећемо сад да ситничаримо -- ментално здравље ћемо занемарити). Ал' ваљда би се могло штогод ископати... Рецимо, нека огреботина, подеротина, модрица... угануће можда? Докторе, ноћу не могу дуго да заспим... А кад то и успем, рано се пробудим (и то не само зато што тата сабајле кашље). Неиспавана сам стално, па раздражљива и безвољна. И још ме нешто у грудима стеже (шалим се, то лекари не лече)... И срце ми је сломљено (ко да лекари купе те крхотине)...
Јој, докторе, душа ме боли! Има ли томе икаква лека? Сем времена, које лечи све... а дуууго мора да се чека.
Нема коментара:
Постави коментар