Неки (допустићу себи да кажем: изузетно досадни) људи (који ме, допустићу себи да кажем, изузетно нервирају) имају обичај да питају (а пре тога нападају: дебелог да је дебео и мршавог да је мршав...): што те боли истина (која је канда увек у њиховим рукама, па је користе као копље против туђих срца)?
Па наравно да боли, баш зато што је истина. А и за лаж ме боли... оно с две полутке и четири слова, што се, кад си фин, каже задњица.
Па наравно да боли, баш зато што је истина. А и за лаж ме боли... оно с две полутке и четири слова, што се, кад си фин, каже задњица.
Нема коментара:
Постави коментар