Није кум ала да поједе цело јаје

Једног је јутра мој тата видео да сам пет осмина куваног јајета појела, а три осмине (њему) оставила. И он је рекао, не верујући својим очима: сад видим на кога је Миа мрљава (ја уопште, ни по којим критеријумима, не спадам у ту категорију, он је у вееликој заблуди). Неколико дана потом, препричавајући комшиници "чудо невиђено" (да дете није појело ни једно цело јаје), још је театрално изјавио: ја кад бих јео као она, умро бих за годину дана (ее, не умире се од умерене исхране, не бој се; пре ћеш умрети од оне трдиционалне запршке с пола литра уља, па ће те домаћица носити на души). А не види кад се примакнем тацни с колачима - не могу ни руке ни уста да зауздам! Свакако сам могла да прогутам и те фамозне три осмине, али нерадо, и нисам хтела да се силим (кад бејах мала, баба би, како би ме приволела да олижем тањир, рекла: е, за толико не ваљаш; а нека, боље да не ваљам него да сам ДОБРА - на кило). Покушавам да слушам свој организам: једем колико сам гладна (сем кад су на столу слаткиши, с њима још нисам добила битку, и не знам да станем), што да се кљукам (имам ја резерви, ихахај, нећу да скапам).
Уосталом, кад је о јајету реч, мој скромни апетит благотворно ће деловати на кућне резерве (отац је превидео ту повољност). Откако је летос неки неидентификовани злочинац подавио све њене сроднице, кокошка, јединица (једина преживела, на коју се стога свалила читава производња), не може да подмири наше потребе (све и кад би три јајета на дан носила): како снесе, тако разбијамо у смесе (принцес-крофне, обичне крофне, пројаре...). А нећемо ми (сем ако баш морамо) она бледуњава, из утробе тренираних носиља (заточених и дебелих), што ждеру концентрате и којекакве прашкове за поспешивање носивости, не, нее. Ми хоћемо ова наша, зеленкасте љуске, и жутог (као смиље) жуманца. Хтели бисмо да купимо још коју домаћу коку, од те старе сорте, ненавучене на "стероиде" (што кљуцкају травицу, док их петао не потера по ливади), али нема нигде ни за лек (ко има - чува их ко очи у глави, не да ни за какве паре). Остаје нам једино да јој допустимо децу да излеже, иако ћемо се начекати док преузму посао.