Једне године стрина ми за море иштрикала црвени (некад је та боја била на престолу, док је зелена није свргнула) памучни брусхалтер: само троуглићи и две таанке врпце (по мојој жељи, иако су ме сви упозоравали на могући инцидент: где је танко - ту се кида), да их свежем око врата и на леђима. /Чудила се, додуше, старија и патријархално васпитана, жена шта ћу и како ћу с тим комадићима, али ја запела: тако ил' никако, набавила јој часопис да види модел, и она, шта ће (вежи коња где ти газдарица каже, па ако се отргне... биће нудисткиња ), латила се посла, па шта ми бог да./
Сестра, која је такође сматрала да је врпца одвише танка и несигурна, злурадо се исцери (вероватно и зато што она није могла с нама да путује) : дабогда ти пукао на плажи!
Сестра, која је такође сматрала да је врпца одвише танка и несигурна, злурадо се исцери (вероватно и зато што она није могла с нама да путује) : дабогда ти пукао на плажи!
/Обе сестре ме, иначе, редовно критикују (биће зато што ми завиде) због лагоднијег (читај: оскуднијег) одевања преко лета. Поред тога што им недостаје храбрости да следе мој пример (и мајке су, па им не приличи, сматра провинција), другачије су и грађене те поменути одевни предмет на њима не би стајао исто (НИЈЕ увек боље кад прелива), а вероватно ни дуго: у једном моменту засигурно би плажом (или двориштем), против своје воље, прошетале у топлесу./
И знате шта се десило? Једног дана опружила се ја под боровима, пустила мозак на отаву, и не слутим зло... А зет ми за леђима (тако му бејах окренута) нешто приповеда, па се ја окренух да одговорим. Окренух се... нагло... и пуче (чврсто затегнут и свезан) канап (срећом не и брука)! Сва срећа да се нисам нашла у стојећем или седећем положају. Овако сам могла да извадим ствар (из троуглића). Пријатеља који је с нама летовао, а затекао се на месту "несреће", замолих да ми, с леђа, придржи ћоше троугла, док ја спреда, држећи други крај напоузданог одевног предмета, мајицу (нисам луда ја што последњих година на плажу увек у торби носим гомилу разноврсне одеће: воља ми кратка сукња, воља дугачка, имам и мараму и хаљину... каквих хоћеш димензија и боја) преко главе намакнем (па да сакријем ретко благо, да га погледима не опустоше случајни посматрачи). Он као придржа, овлаш и окрећући главу устрану. Беше му непријатно; мени није... јер да ме неко видео спреда, било би још непријатније (мени; њима напротив - тад је и имало ШТА да се види, беше више масних наслага).
Сестра ми нема ни метлу ни бубуљичаву носину, ал', како се испоставило, гадна је вештица; није се њена клетва случајно обистинила - ко вила се чини, ал' зна гадне чини!
И знате шта се десило? Једног дана опружила се ја под боровима, пустила мозак на отаву, и не слутим зло... А зет ми за леђима (тако му бејах окренута) нешто приповеда, па се ја окренух да одговорим. Окренух се... нагло... и пуче (чврсто затегнут и свезан) канап (срећом не и брука)! Сва срећа да се нисам нашла у стојећем или седећем положају. Овако сам могла да извадим ствар (из троуглића). Пријатеља који је с нама летовао, а затекао се на месту "несреће", замолих да ми, с леђа, придржи ћоше троугла, док ја спреда, држећи други крај напоузданог одевног предмета, мајицу (нисам луда ја што последњих година на плажу увек у торби носим гомилу разноврсне одеће: воља ми кратка сукња, воља дугачка, имам и мараму и хаљину... каквих хоћеш димензија и боја) преко главе намакнем (па да сакријем ретко благо, да га погледима не опустоше случајни посматрачи). Он као придржа, овлаш и окрећући главу устрану. Беше му непријатно; мени није... јер да ме неко видео спреда, било би још непријатније (мени; њима напротив - тад је и имало ШТА да се види, беше више масних наслага).
Сестра ми нема ни метлу ни бубуљичаву носину, ал', како се испоставило, гадна је вештица; није се њена клетва случајно обистинила - ко вила се чини, ал' зна гадне чини!
Нема коментара:
Постави коментар