Маша је из библиотеке узела књигу "Како постати принцеза "(или сличнога наслова)... /Боже што међу људима има дангуба и што писцима мањка инспирације! Коме још треба такво знање и шта би човек с тим принцезама - кад се не мажу на хлеб, појма немам!/ Не зна она да су те (праве правцате) принцезе као оно пиво што је краљ џунгле: или јеси или ниси! Ако те мајка није родила, ту никакве магије не помажу!
А не знам ни што девојчице толико жуде да буду принцезе (мени су оне прилично безвезе: уображене, умишљене, самољубиве, охоле и праве се да су савршене). Добро, јесте, и ја сам нека принцеза, али сасвим посебног соја (наопака скроз).
А не знам ни што девојчице толико жуде да буду принцезе (мени су оне прилично безвезе: уображене, умишљене, самољубиве, охоле и праве се да су савршене). Добро, јесте, и ја сам нека принцеза, али сасвим посебног соја (наопака скроз).
И чини ми се да те принцезе ноћу не погужвају постељину, не задиже им се спаваћица, свака нога, свака рука, сваки чуперак осване на месту на ком је заноћио, лежу и буде се насмејане... А где то има (сем у бајкама)?! Ја се пробудим сва изломљена (као она моја сродница, којој је и кроз сијасет душека зрно грашка грдне модрице начинило и сан одагнало), рашчупана (и још ујутру некад заборавим да се очешљам), крмељива (замислите, па то једној принцези нити сме нити може да се догоди), а каткад и зловољна.
Не знам зашто цртаћи, бајке и неке баке захтевају од девојчица да буду принцезе. Али знам да су девојчицама оне дууге и широке балске хаљине неодољиве (и мени су, морам признати, нарочито оне деколтиране, само да нису китњасте). Те принцезе стално иду на неке балове (док на једном не изгубе стаклену ципелицу и онда могу да се опросте од лагодног девојачког живота). И плешу тако заносно (док принчеви, гледајући из прикрајка, заљубљено уздишу, толико да зидови балске дворане повуку влагу), уз класичну музику (е, ето неке користи од тих модерних цртаћа: Маша препознаје и воли, рецимо, Моцартову Малу ноћну музику).
Елем, пошто ме сестричина принудила да читам тај "приручник", и ја сам нехотице открила неколико тајни. Рецимо, да бисте постали принцеза, сваке вечери пре спавања треба да прођете четком кроз косу стотину пута (леле, па то не би прошло без упале мишића, кад би се чешљале саме), од чега ће вам коса бити сјајнија (а мени би опале и ове три длаке). Пошто је Маша на све моје примедбе да треба да једе остајала глува (и захтевала да читам још), досетих се како да је притерам за астал. Тобоже сам наставила да читам савете из књиге. Обавезно једите црвену (парадајз) супу, да вам образи буду румени. Маша на то поћута минут-два (колико сам ћутала и ја, ишчекујући њену реакцију), па примети: ти си то измислила. Нисам, нисам, где бих ја то. Хајдемо брзо у кухињу да једемо (уверена бејах да је мајка за ручак спремила баш супу од које ћемо се заруменети, а и најести као прасићи). Маша сва радосна, смеши се и врти на столици, ишчекује, а кад ја отклопих лонац - супа жута! Хм, шта је - ту је, сналази се како знаш. Како Маша спази супу у тањиру, осмех јој се следи и заусти: али то... Баба је скувала жуту супу, да нам се очи сјаје као звездице (сутра ће црвену), ућутках је и умирих ја (улетевши јој у реч, што она иначе не подноси и не допушта). Ух, добро сам се досетила! И Маша и ја покусале смо зачас и са задовољством супицу од чега су њој и наредног дана очи биле сјајне (кад вам кажем, верујте ми на реч - ни увече светла нисмо палили).
Да принцеза не буде бледа као крпа - на трпези мора да је чека супа, од парадајза црвена - да принцеза буде "сељачки" румена. Да јој очи као звезде с неба сјаје - жута јој се супа, кокошија, даје! Па кад откуд какав принц наочит бане - не падне ли с коња, има срце да му стане (од образа као парадајз румених и очију звезданих и снених)!
Не знам зашто цртаћи, бајке и неке баке захтевају од девојчица да буду принцезе. Али знам да су девојчицама оне дууге и широке балске хаљине неодољиве (и мени су, морам признати, нарочито оне деколтиране, само да нису китњасте). Те принцезе стално иду на неке балове (док на једном не изгубе стаклену ципелицу и онда могу да се опросте од лагодног девојачког живота). И плешу тако заносно (док принчеви, гледајући из прикрајка, заљубљено уздишу, толико да зидови балске дворане повуку влагу), уз класичну музику (е, ето неке користи од тих модерних цртаћа: Маша препознаје и воли, рецимо, Моцартову Малу ноћну музику).
Елем, пошто ме сестричина принудила да читам тај "приручник", и ја сам нехотице открила неколико тајни. Рецимо, да бисте постали принцеза, сваке вечери пре спавања треба да прођете четком кроз косу стотину пута (леле, па то не би прошло без упале мишића, кад би се чешљале саме), од чега ће вам коса бити сјајнија (а мени би опале и ове три длаке). Пошто је Маша на све моје примедбе да треба да једе остајала глува (и захтевала да читам још), досетих се како да је притерам за астал. Тобоже сам наставила да читам савете из књиге. Обавезно једите црвену (парадајз) супу, да вам образи буду румени. Маша на то поћута минут-два (колико сам ћутала и ја, ишчекујући њену реакцију), па примети: ти си то измислила. Нисам, нисам, где бих ја то. Хајдемо брзо у кухињу да једемо (уверена бејах да је мајка за ручак спремила баш супу од које ћемо се заруменети, а и најести као прасићи). Маша сва радосна, смеши се и врти на столици, ишчекује, а кад ја отклопих лонац - супа жута! Хм, шта је - ту је, сналази се како знаш. Како Маша спази супу у тањиру, осмех јој се следи и заусти: али то... Баба је скувала жуту супу, да нам се очи сјаје као звездице (сутра ће црвену), ућутках је и умирих ја (улетевши јој у реч, што она иначе не подноси и не допушта). Ух, добро сам се досетила! И Маша и ја покусале смо зачас и са задовољством супицу од чега су њој и наредног дана очи биле сјајне (кад вам кажем, верујте ми на реч - ни увече светла нисмо палили).
Да принцеза не буде бледа као крпа - на трпези мора да је чека супа, од парадајза црвена - да принцеза буде "сељачки" румена. Да јој очи као звезде с неба сјаје - жута јој се супа, кокошија, даје! Па кад откуд какав принц наочит бане - не падне ли с коња, има срце да му стане (од образа као парадајз румених и очију звезданих и снених)!
Нема коментара:
Постави коментар