Моја је баба некад, кад одведе краву комшијком бику, редовно у црквени календар записивала датум оплодње, како би знала дан кад се очекује резултат, тј. теле. Сем тога, имала је неку књижицу где крави пише име, боја длаке и још неколико ситница. А данас сточари једва стигну краве да нахране, колике књиге има да испишу: и ко јој је отац, и ко јој је мајка, ко су ујак и стрина... где је расла, на којим је ливадама пасла, од ког дрвета брстила... Срећа да се старији људи више узгојем стоке и не баве (нису у стању); како би се, несрећници (махом нешколовани, и неписмени чак), у том снашли?!
Јуче сам се опет изнервирала (иако крупне стоке, сем двоножне) немам! Не могу да верујем да држава задире и у интимне животињске односе, да крава не сме да води љубав с ким јој воља. Тачније, не сме ни са ким: ако хоће да роди, мора да се препусти вештачкој оплодњи. Хм, дакле и бикови и краве сексуално су исфрустрирани. Бикови данас могу да стасају само за кланицу (они другу сврху немају). Не могу чак да буду ни волови, јер нико више неће да их преже. Дакле, могу слободно да их прогласе технолошким вишком (или за колатералну штету цивилизацијског развоја).
Још се нисам повратила од тог шока, кад сазнадох и да добровољни даваоци сперме не могу да буду рођени у нашим, српским селима и шталама, заслугом (и на радост) нашег српског, обичног сељачког бика. То, бре, неки Швајцарци, и не знам ти који све, "праве" нашим кравама децу (не знам што је туђе увек боље). Не можеш ти да гајиш "крџава" српска говеда, као што су ти преци чинили, јок! То све мора да буде расно, као брег одваљено, за кориду спремно... Па и такво теле кад израсте не може да се меша у приплод (држава не да). Е, бре, ма ко може животињи и главу (а камоли...) да сачува! Ја бих (рас)пустила те бикове без педигреа, па се после правдала: пукО канап усред ноћи (ко ће да им држи свећу, да не кажем...). Па нека ветеринари (у име државе) стану између разулареног бика (којем је апстиненција дошла до... грла) и краве (да виде како се телад праве)!
Куд иде овај свет (питам, а, на зло, видим)?! Питање је дана када ће сељак (нарочито ако је омален и жгољав) добити забрану да у шљивику (па и властитом кревету) повали сељанку (ма колико да и њој то прија). Држава хоће да држи све конце у рукама, па и учкур од сељачких гаћа; ако треба, неће презати сељака да ухвати и за к...рагну (нека и он, мученик, од државе неку корист нађе). Жене ће нам п...лодити белосветска "говеда" (па и они тек посредно, неће брке да омасте; и то је можда врло практично решење - свет је пун дркаџија), а наш сељак ће само да гледа (као и бику што беспослен зева сред штале, и њему ће од сећања тек цурети бале)!
Нема коментара:
Постави коментар