Живот је неком мајка, а неком маћеха

Ма нема правде! Неком се корпа пресипа, а неко једва нешто напабирчи. Зар се то не би могло расподелити праведније и равномерније? А не да моја сестра има дуугу и бујну косу, која допире до струка и ниже (па се сваки час жали како мора да је крати јер јој вуче главу, тешка јој... па косу реже, коса опет расте, и не зна за доста), а ја проређену, што би  наш народ одока рекао "три длаке на глави", шаку јада (пуну нарочито кад оперем косу или се чешљам), која вечито опада и опада.  /Јадна моја деца, нису ни свесна колико имају среће што их нема, јер да се роде - не би имала среће с косом (па ваљда им знам оца, не избива из мојих снова; једино ако се уметну на тетку или бабу). А могли бисмо и да молимо бога да буду мушког пола (да се ђутуре реше многих мука), па да се шишају "на опасно", тј. као хулигани (да наставе породичну традицију)./ 

Затим, трепавице. Њене су бар двапут дуже од мојих, као вештачке. Уопште јој не треба маскара (знате колика је то уштеда, у новцу, времену и енергији - шминкање није напорно колико скидање шминке, свесна сам тога сва три пута годишње). Кад се нешто добија на лепе очи, она може да трепће дупло мање од мене. Па има ли то смисла?! 

А груди? Најмање два броја веће (бејаху)! Додуше, прошли су и њени тренуци највеће славе, нико се није прсио до зоре! Кад родиш дете (а дете вазда гладно ко да долази с робије, а не из материце), мож' да се опростиш од добрих груди. Зна то и да остане повелико, али опадне... вредност. Дакле, засад ја водим, бар у пределу брусхалтера. 

И онда, мајка је моју сестру родила деценију после мене. (Она сад има толико времена више да планира, да размишља, делује, да греши и учи се на грешкама, па исправља... Мада је она већ и досад обавила много шта, колико ја, судећи по протеклим деценијама, не бих могла ни за две наредне. Ову деценију разлике потрошила сам углавном на грешке, а памети се још нисам научила.) Је ли то у реду? Осим кад је наговарам да ми учини неку услугу, јер сам ја старија и немоћнија (породична дужност јој је да преузме моје обавезе, рецимо да ми опере фармерке на руке). То би било у реду, само кад би сестра пристала, али зна за јадац (лисица), па се у таквим приликама јада: нисам ни ја више млада! Хм, дакле треба чекати да новој генерацији ојачају руке. Сестричине, вежбајте, вежбајте!