четвртак, 14. март 2013.


Што су ове агенције за чување деце постале озбиљне. Вала су баш захтевни, само што не траже да их родиш (ух, добро је, јер тренутно немам времена, а имам и друге планове и обавезе). Девојачко презиме? Па шта ако га носим и сад, шта ако се нисам удала? Да ли сте удати? Опет они! Ви то мене малоо... ?!
Имате ли искуства с децом? Да ли имате деце? Немам, сиротица, ниједно из властите материце. Кад почиње да седи, кад почиње да хода, кад ово, кад оно? Па то све могу да „покупим“ за минут на гуглу; у чему је поента?! Објасните у кратким цртама начин купања новорођенчета и на шта треба обратити посебну пажњу. (Е, неће мајка сигурно на посао пре него што беби отпадне пупак! Али можда је и нека ленчуга, покондирена тиква... што и мајчинске обавезе хоће на другог да свали.) Посебно треба обратити пажњу на међуножје: те бебе  знају да се незгодно попишке кад се уопште не надаш!
Да ли говорите неким страним језиком? Изгледа да говорим турски: шта год да кажем –  нико ме  не разуме!
Објасните како се правилно држи новорођенче? Ако је неко хистерично – на сигурном одстојању. Касније, кад поодрасте – на кратком повоцу! Колико деце бисте чували? Колико 'оћеш; питање је колико бих САчувала. Колику плату очекујете? Знам да је трик-питање (ух, кад бих вам рекла колико би ваљало!). Ако кажеш мало, можда те и не плате више: скромно чељаде, што ми да се мешамо кад њој више не треба! Ако кажеш много, елиминисаће те можда јер си нескромна и кочоперна (и јефтиније радне снаге има кол'ко хоћеш). Ако кажеш (истину) – кајаћеш се, ако не кажеш – кајаћеш се!

Нема коментара:

Постави коментар