Што
су ове агенције за чување деце постале озбиљне. Вала су баш захтевни, само што
не траже да их родиш (ух, добро је, јер тренутно немам времена, а имам и друге
планове и обавезе). Девојачко презиме? Па шта ако га носим и сад, шта ако се
нисам удала? Да ли сте удати? Опет они! Ви то мене малоо... ?!
Имате
ли искуства с децом? Да ли имате деце? Немам, сиротица, ниједно из властите
материце. Кад почиње да седи, кад почиње да хода, кад ово, кад оно? Па то све
могу да „покупим“ за минут на гуглу; у чему је поента?! Објасните у кратким
цртама начин купања новорођенчета и на шта треба обратити посебну пажњу. (Е,
неће мајка сигурно на посао пре него што беби отпадне пупак! Али можда је и
нека ленчуга, покондирена тиква... што и мајчинске обавезе хоће на другог да
свали.) Посебно треба обратити пажњу на међуножје: те бебе знају да се незгодно попишке кад се уопште не
надаш!
Да
ли говорите неким страним језиком? Изгледа да говорим турски: шта год да кажем
– нико ме не разуме!
Објасните
како се правилно држи новорођенче? Ако је неко хистерично – на сигурном
одстојању. Касније, кад поодрасте – на кратком повоцу! Колико деце бисте чували? Колико 'оћеш; питање је колико бих САчувала.
Колику плату очекујете? Знам да је трик-питање (ух, кад бих вам рекла колико би
ваљало!). Ако кажеш мало, можда те и не плате више: скромно чељаде, што ми да
се мешамо кад њој више не треба! Ако кажеш много, елиминисаће те можда јер си
нескромна и кочоперна (и јефтиније радне снаге има кол'ко хоћеш). Ако кажеш
(истину) – кајаћеш се, ако не кажеш – кајаћеш се!
Нема коментара:
Постави коментар