Ти личиш на ову Јасемин, примети синоћ сестра, удубљена у неку турску серију. Да видим, провирих ја из шпајза (знам ту жену, али да је осмотрим детаљније и прецизније). Лепа жена, може, одобрих јој. И додаде: само мало да подебљаш усне (силиконом ваљда, толико ми треба да будемо још сличније, мисли). Ма шта ће ми, ништа ми ни овако не фали (сем даске у глави), надовезах се ја (да патим за пунијим уснама, сишла бих одавно у подрум, тата сигурно негде има мало силикона), вазда равнодушна према модним трендовима, а богами и мушкарцима (множина ме никад није занимала, битно је шта мисли Један). Фали ти... Саваш (тај који је Јасемин занео), направи се сестра духовита. Хе-хе (насмејаше се моје усне, не много пуне, па ни по данашњој моди), ни он ми не треба (мада човеку ништа не фали); што баш мора да буде Саваш: има још кусова осим Шарова (још наочитих момака - да ти памет, а некмоли срце, стане).