Кад кажу да је кревет за једну особу, тако и мисле. Ко год не верује, може да провери (кичма ће му због тога цео дан гунђати). Кад у кревет за једну особу легну две одрасле и два детета (једно ситније, друго већ поодрасло), сви ће (сем тог најмањег које се увек негде удобно углави, а и сви се од њега одмичу, да му не нашкоде) пропатити грдне муке. Сестра и сестрићи, упркос свему (а можда су им позиције ипак биле боље) заспаше за тили час. А ја (иако бејах уморна као пас и неиспавана данима) превртах се (на једвите јаде, немам куд ногу да протурим) сатима (није еуфемизам, буквално) и коначно изгубих наду да ћу уопште те ноћи ока склопити. Легла сам око десет и (ценим на основу неких знакова у кући) нисам заспала пре четири (кад се тата накашљао, било је већ више од шест; ако сам то чула, и тај климави, напокон досегнути, сан био ми је разорен).
За несаницу, кажу, постоје разна решења. Пре спавања чај од липе или камилице, или топло млеко (можда с медом). Не да ли то резултата, ето неба звезданога - да бројиш до миле воље, док с несаницом на крај не изађеш. Или, "гледаш" у тој тами жито како се таласа. Но, жито још малено, скоро никло, а и мраз га опрљио (у ратарство се разумем ко и у свемирске бродове, него прислушкујем оне који знају), па се снуждило (сем тога, вероватно му одмалена говораху: не таласај, што му је погубно деловало на самопоуздање).
Не треба заборавити ни овце (истина, омалено ми стадо, морала бих да бројим много пута изнова, све укруг). Али овце и јагњад прибили се једно уз друго, као да је јовански мраз (не могу се једно од другога разлучити, збијено стадо понаша се ко градивна именица - небројиво).
Коначно одустадох од спавања и (да лакше пребродим ноћ) предадох се маштању о властитим креацијама за ово лето. Боље да сањам како ми хаљине лепршају око ногу, но да се увијам као црв у мукама несна (сред кревета за четворо тесна).
Нема коментара:
Постави коментар