Ја све у животу покушавам да радим као што пеглам. Кад пеглам, моје сестре се подругљиво цере, одмахујући главом у неверици, а често ми и отму пеглу из руку (па пређу њоме, нервозно и хитро, који пут по одећи, не марећи што не остане посвуда једнако и савршено исправљена). Ја једно пеглам, а друго се гужва, ја пеглам то друго, а гужва се треће, док пеглам треће, изгужвам прво, а пеглајући опет прво, поново изгужвам друго... И тако унедоглед: пеглање је за мене зачарани (и зажарени - некад се и опечем) круг (пакла): пеглам и пеглам, а кад погледам - с места се нисам помакла (увек има неких набора и превоја)!