Размишљам данас (баш бејах у продавници метражне робе, која је једно од
мојих омиљених места, и замишљах своје нове креације): кад бих ја имала дете, како би оно, "јадно", у
вртићу штрчало (и споља и изнутра)! /Свашта ћу да направим за бебу, само док њу неко (мислим, не неко, тачно се зна коме та част и дужност припада) направи мени./ Ал' би бар било борбено (надам се да би
повукло на оца, како планирам) и много брже (од мене) схватило како је добро
бити другачији, чак и ако то значи да си сам, у свом ћошку (једном ће се
појавити неко ко ће разумети зашто си лего коцкице ређао баш тако и наставиће,
ћутке, да их ређа баш онако како си ти желео).
Нема коментара:
Постави коментар