Да бих утврдила материјално стање својих предака није ми нужно њихово сведочење (ионако мртва уста не говоре) нити увид у банковне рачуне (силне је краве и крмаче појела инфлација... кад је ђаво навео сељака да сламарицу замени банком)); довољно је да "видим" колико су пута кумовали (крштавали и венчавали). Ниједном (док има оних што кумствима броја, па, из претходног разлога, ни кумићима имена не знају, иако су их лично надевали)! Дакле, пас није имао за шта да их уједе (а није имао ни разлога, сродили су се живећи скупа пасјим животом)!

За кумове су најчешће (нимало случајно, а захваљујући томе што "кумство се не одбија")) бирани добростојећи домаћини, с бројним њивама и сточним грлима, дубока џепа или дебела новчаника. Тај има пара ко шаше и богато ће даривати дете наше! Па замислите на венчању кад подвикну: куме, изгоре ти кеса (кеса је, као што већ рекох, предмет већег интересовања но њен власник)! То би каквог гољу довело у грдну невољу; једино ако ће да се прави невешт и појури по ватрогасце.

Право да вам кажем, и није ми жао: шта ће ми кумови који ме због новца (не) поштују и (не) цене!