недеља, 17. март 2013.

Кад треба да устанем рано, могу (и треба) и да легнем исто тако, на време, али ока нећу склопити (у најбољем случају одспаваћу три-четири сата). Ноћас се у свим тим мукама с чврстом несаницом родила и једна лепа идеја. Као гром из ведра неба паде ми на ум једна симпатична тканина, сиве основе, с већим белим и мањим црвеним кружићима, што ко зна колико година већ чами у регалу. (Кад год наиђем на неко занимљиво парче, ја купим и оставим - не иште ми хлеба. Све то чека и дочека својих пет минута и дође ми као кец на десет. Моје сестре сваки пут незаинтересовано примете: опет си купила те крпе - због чега им не замерам (иако се у том изразу и њиховом гласу и погледу осећа презир), јер немају такву креативну машту као ја да место крпа виде готове и заносне одевне предмете.) И паде ми, без по муке, на исти тај (невелики) ум да од тога сашијем комбинезон (изједна шалваре и топић или тако нешто, отворених леђа). Сад сам спровела и други корак: увијала се у тај материјал (крпу, ако неко пита моје сестре)  и пред огледалом, да бар донекле предвидим како ће то све да изгледа (кад прође кроз веште руке моје кројачице). Дакле, умотам се и горе држим прстима и притежем где бих да ми буде уже, уз тело, а доле отпозади око колена на једној нози закачим платно зеленом, а на другој љубичастом шналом за косу. И то већ изгледа врррло симпатично (додуше, оно што ја замислим можда неће бити сасвим изводљиво - ја умем само лепо да сањам, али кројачица и ја увек заједно нађемо неко компромисно и оригинално решење). Пошто сам навикла да ми одећа буде једнобојна, и тек у последње време мало мењам стил (тачније обогаћујем), још се нисам навикла: некако ми мало црвеног међу сивим и белим. Хм, ту ће требати неких модних детаља. Да видим како ће то изгледати са црвеном ешарпом. Окретох се да узмем, али ко сад да се пење и дохвата кутију (у којој су ми мараме и шалови) с ормара. Са табуреа дограбих црвене грилонке, јутрос скинуте, и обмотах око врата. Ммм, ово ми се веома допада. Још кад обујем црвене сандалице, нећу ја имати никакву замерку (а за друге баш ме брига).

Нема коментара:

Постави коментар