Како чешљају мајке и тетке

Откад је света и века вероватно, увек се знало кад мајка, и у суседном селу, женско дете чешља. Кад дограби чешаљ па зарије у густу дугу косу, мора дете макар да врисне, ако неће (тј. не сме) из гласа да закука (мајке не подносе кмезе и мекушце, а "тако мора"; слиниш ли, мали цмиздравче, биће још гора). Није ни чудо што после дете има фобију и бежи од чешља (и мајке) ко ђаво од крста. Те жене, обавивши стотину обавеза (због којих вазда кукају и гунђају по кући), нервозне су и на цео свет гневне, а дете сваког јутра чупаво (не може ко сва добра деца да остане уредне косе ни четири-пет година; вазда то треба чешљати, а пре тога, де га ухвати - јер деца на ту операцију ретко пристају драговољно, мораш да молиш и подмићујеш). Хиљаду послова, не зна где ће пре, нема времена за бацање, па чим нађе слободна три минута (док се пере веш и док не искипи млеко), навали на косу као бесна. Но (ако не верујете мени, питајте који год хоћете чешаљ), дечије косе сличе непроходним прашумама - то их до лудила доводи, признаће свака мама. (Неретко у коси буде и меда и џема, мрве од колача, жваке - ма нема чега нема!) Па како се чешаљ очас у косу, као пиле у кучине, заплете (и не зна куд би, ни лево ни десно, ни напред ни назад) и укопа, мајка га љутито цимне, од чега детету полети уназад глава (а мајка ни пет пара ни чешаљ не даје - за туђу главу што да хаје). Те жене, мајке, никад нису знале да чешљају децу (верујте ми, и ја сам била дете; мајка још нисам, али се надам да, научена на туђим грешкама, не бих правила исте на властитој деци). (Кад би им ћерке истом мером вратиле - грдних би се мука мајке напатиле: ала би капале крупне сузе!) Стога кад год моје сестриће дотерају мајке до дувара, ја сестрама отимам из руку четке: дођите ви код своје тетке (тетка више обзира и самилости има, па неће да чупа и цима)! Најпре се четка доњи део косице, а при том се обавезно горњи придржава. После се тек косе чешљају од корена. Чешљање не мора главу да боли: мајке вам журе, тетка вас лагано воли! 

Ја и данас памтим како ме је мајка, рекла бих крвнички, чешљала (из три пута, од корена власи надоле, целом дужином, па шта претекне), не обазирући се на моје запомагање - добро ми је и ово мало косе остало! Е да је мени била једна тетка да ми косу безболно очетка!