Читав дан Маша се бенавила. Као да се вратила на ранији ступањ развоја, па сам залогаје морала у уста да јој убацујем. И прво хоће пржена јаја, поручи их од бабе, а онда их једва два-трипут мљацне и почне да се јогуни, te одмахује главом, као да јој нудиш љуту паприку. Јела је само сир и парадајз, данас јој се то посебно допало. Касније рече да ће мусаку од кромпира, али "кад заврши" с игрицама (што се наравно не дешава, док је ја не удаљим од рачунара), но предомислила се. Коначно јој донесох неколико похованих тиквица (да не спадне с ногу или са столице, услед чега може пропустити прилику да пређе на следећи ниво), па јој на виљушку наређам ко сендвич: мало хлеба, мало тиквице, мало парадајза. Сад зини, и она зине, не престајући да игра. Зини, Машо, Маша зине. Узми, Машо, Маша узме. Зини, Машо, Маша блене; узми, Машо, Маша блене - тетка узме (примамљива била она јаја са сочним парадајзом из наше баште, а ни тиквице нису за бацање). Појела је тако између једног и два колутића. Колико је појела тачно не могу да тврдим, јер сам јој се нашла при руци, тј. виљушци: ако Маши пада тешко, ту је тетка, да прискочи, што својом виљушком, што прстима (кад дете храну не може да смаже, ту је тетка да помаже).
После ме мајка пита: је л' јела? Јесте. Колико? Е како то да знам, кад сам јој здушно помагала (несумњиво је највећи део порције завршио у мојој утроби). Док се дете нећка и мрљави, тетка себи у уста залогајчић стави и онда макља то док тањиру не види дно. (И морам вам признати, па нисмо сви исти: од свих кућних послова, тетка највише воли тањире да "чисти".)
После ме мајка пита: је л' јела? Јесте. Колико? Е како то да знам, кад сам јој здушно помагала (несумњиво је највећи део порције завршио у мојој утроби). Док се дете нећка и мрљави, тетка себи у уста залогајчић стави и онда макља то док тањиру не види дно. (И морам вам признати, па нисмо сви исти: од свих кућних послова, тетка највише воли тањире да "чисти".)
Нема коментара:
Постави коментар