Иза брда кртичњак

Поизвртали се ми летос на плажи под боровима, одмарамо, а Матија не може докон да седи, но узео аутић па потерао течи (што се изврнуо полеђушке) уз ноге. И тако миц по миц, километар по километар, бррм, бррм, далеко ауто одмакао... па налете на "наплатну рампу". Где си баш нашао да возиш преко брда, побуни се мој зет, у улози аутопута, и преусмери Матијино возило. 

Мислиш, брдашце, исправи га жена, злурадо, па јој то не би доста, но настави да (де)градира: брежуљак... Тај низ и мене потакну да се умешам (кад је нешто смешно - не могу ја да се уздржим, па макар зет остао ушкопљен), те (увидевши шта се ваља иза брда) наставих низ: избочина. И док је зету већ лице попримило претећи израз, досетих се: кртичњак! 
На ту досетку се и сестра и ја зацерекамо, због чега би она касније сигурно платила "кртици", само да нас у апартману није било ко кусих паса (нема приватности за брачне обрачуне).