Кад Мица Трфртаљка почне да јадикује: тураам, гураам, ал' неће да уђее моја нога у ципеле туђее (због потреба овог текста правићу се да је ич не разумем, тј. држаћу се буквалног нивоа, као да немам појма да у песничком, па и певачком, језику оно што се каже нешто друго значи)... ја је потпуно разумем и саосећам с несрећном женом. Али још гора је мука кад нога и у властите ципеле (тачније патике) нерадо улази. Круте, брате, неће да попусте ни за милиметар (а канда би и то било доста да се нога разбашкари). Због тога већ више од деценије стоје у ормару, готово нетакнуте, као нове: за све то време обувене су уврх главе тридесет пута. Па нисам луда да их носим (чешће) кад су ми мале. Нисам луда да их носим, али да их купим... то је већ друга ствар.
Како сам их тог давног дана спазила у једном излогу у Балканској, искезих се од ува до ува и одмах грунух у радњу да погледам изблиза. А оне црвене, с три беле пруге, напред имају белу гуму (која и ствара проблеме), адидас, заносне. Баш такве сам одувек желела (као што сад чезнем за неким зеленим), не питам шта кошта. Имате ли тридесет девет? Имају. Супееер... док их нисам обула. Хм, то је број који иначе носим, али нешто ме стискају, не пашу. Нема проблема, имамо и за пола броја веће. Ууу, благо мени, данас ми је срећан дан. Упс, па шта је ово, и ове стежу (удара ми палац у гуму, а проклета гума нерастегљива). Гледам, окрећем, изувам, обувам... Радо бих купила, али сам свесна да нешто не ваља. Имате ли четрдесет? Нажалост не. Мислим шта ћу, како ћу (не могу ове патике да испустим, нигде их у граду нисам виђала). Можете ли у некој вашој другој радњи да проверите, можда тамо има, понадах се. Како да не. У Булевару имају четрдесет један, на Сајму немају ништа приближно. Е, до магарца, рекли би неки, шта год то значило, а други би рекли до к....уће ће се разгазити. Лето је на измаку, нокти су ми још дугачки, мислим ја. Док их мало поткратим, доћи ће све на своје место (тако сам својој савести ишла низ длаку). Ходала сам, па ми стопала отекла; кад одморим, све ће бити како треба. Купљено, пакујте ми. Чим стигох кући, узех да испробам. Тураам, гураам, ал' неће да уђее тако лако и без присиле. Ноге склизнуше у патике, ал' оне жуљају, и даље кратке. Исечем нокте, обујем опет, убеђена да ће сад све бити потаман, кад... патика и даље стеже (проклета она гума, од које прсти не могу да се опруже). Е, 'бем ти црвено, куд ме пустише да сама пазарим. Ал' ето, имам пар обуће за сва времена (сем ако их дограбе моје сестричине кад им нога дорасте до одговарајуће величине).
Како сам их тог давног дана спазила у једном излогу у Балканској, искезих се од ува до ува и одмах грунух у радњу да погледам изблиза. А оне црвене, с три беле пруге, напред имају белу гуму (која и ствара проблеме), адидас, заносне. Баш такве сам одувек желела (као што сад чезнем за неким зеленим), не питам шта кошта. Имате ли тридесет девет? Имају. Супееер... док их нисам обула. Хм, то је број који иначе носим, али нешто ме стискају, не пашу. Нема проблема, имамо и за пола броја веће. Ууу, благо мени, данас ми је срећан дан. Упс, па шта је ово, и ове стежу (удара ми палац у гуму, а проклета гума нерастегљива). Гледам, окрећем, изувам, обувам... Радо бих купила, али сам свесна да нешто не ваља. Имате ли четрдесет? Нажалост не. Мислим шта ћу, како ћу (не могу ове патике да испустим, нигде их у граду нисам виђала). Можете ли у некој вашој другој радњи да проверите, можда тамо има, понадах се. Како да не. У Булевару имају четрдесет један, на Сајму немају ништа приближно. Е, до магарца, рекли би неки, шта год то значило, а други би рекли до к....уће ће се разгазити. Лето је на измаку, нокти су ми још дугачки, мислим ја. Док их мало поткратим, доћи ће све на своје место (тако сам својој савести ишла низ длаку). Ходала сам, па ми стопала отекла; кад одморим, све ће бити како треба. Купљено, пакујте ми. Чим стигох кући, узех да испробам. Тураам, гураам, ал' неће да уђее тако лако и без присиле. Ноге склизнуше у патике, ал' оне жуљају, и даље кратке. Исечем нокте, обујем опет, убеђена да ће сад све бити потаман, кад... патика и даље стеже (проклета она гума, од које прсти не могу да се опруже). Е, 'бем ти црвено, куд ме пустише да сама пазарим. Ал' ето, имам пар обуће за сва времена (сем ако их дограбе моје сестричине кад им нога дорасте до одговарајуће величине).
Нема коментара:
Постави коментар