Негде на половини Кнез-Михаилове улице већ годинама, чини ми се, наступа један деда, убеђен да је "талентовани" певач, а с обе његове стране насаде се још бар два, једнако талентована, свирача. Па ови развуку хармонику, а деда разјапи вилице (до крајњих граница) и почне да се дере ко магарац. Истина, то не смета средовечним госпођама, нарочито онима које станују на другом крају света, да падају у севдах, ту насред улице (погрле се и певају, све цепте од среће, клатећи се корак лево-корак десно). Виита јело, ти висоокоо раастееш, ти високоо раастееш, ај што те питаам, прааво даа ми каажееш (нема проблема, вите јеле спадају у нарочито говорљива и правдољубива стабла)... Није проблем ни да се погрле насред улице и евоцирају успомене из детињства и младости ране (пре но што се одметнуше у свет, трбухом за крухом, и прихватише судбу гастарбајтера).
Тражећи клупу на којој бисмо предахнули док Матија и Миа нешто презалогаје, сместисмо се баш с дедине бочне стране (где да извољеваш усред бела дана, кад улица пуна шетача, који такође морају да предахну на ретким клупама). Тек тад схватих да је певао једну од мојих омиљених песама. Шта си ме овде ставила, упитах, тобоже прекорно и озбиљно сестру (која је празну клупу прва приметила), треба сад да паднем у севдах и придружим се деди (а ти да умреш од срамоте): вита јело, ти високоо рааастееш, аај, што те питаам, прааво дааа ми кааажееш ( истину на сунце, да не скидам секиру с рамена). Је ли ми се оженииоо драагии, ожениоо драагиии, аај је ли мии сее (далеко било, и језик прегризла) ооженииио драаагии? Може да му се деси, па да га за .... ноге обесим! (Шалим се, нисам ја од те сујетне и осветољубиве сорте; ја сам мирољубиво и слободоумно, толерантно биће - само бих на њега ћутањем ставила тачку, што би му се на душу тешко као стена навалила.)
Тражећи клупу на којој бисмо предахнули док Матија и Миа нешто презалогаје, сместисмо се баш с дедине бочне стране (где да извољеваш усред бела дана, кад улица пуна шетача, који такође морају да предахну на ретким клупама). Тек тад схватих да је певао једну од мојих омиљених песама. Шта си ме овде ставила, упитах, тобоже прекорно и озбиљно сестру (која је празну клупу прва приметила), треба сад да паднем у севдах и придружим се деди (а ти да умреш од срамоте): вита јело, ти високоо рааастееш, аај, што те питаам, прааво дааа ми кааажееш ( истину на сунце, да не скидам секиру с рамена). Је ли ми се оженииоо драагии, ожениоо драагиии, аај је ли мии сее (далеко било, и језик прегризла) ооженииио драаагии? Може да му се деси, па да га за .... ноге обесим! (Шалим се, нисам ја од те сујетне и осветољубиве сорте; ја сам мирољубиво и слободоумно, толерантно биће - само бих на њега ћутањем ставила тачку, што би му се на душу тешко као стена навалила.)
Нема коментара:
Постави коментар