Разговор који смо јуче водиле моја сестра од тетке и ја захтевао је као илустрацију народну изреку (иначе једну од мојих омиљених): не стоји кућа на земљи (или води, ако је сојеница) него на жени (ала би се на мени нахерила; ваљало би због те својеврсне сличности са судбином Атласа, "ослонац" од малих ногу за улогу шпрајца припремати: да диже тегове, по цео дан из теретане да не излази). Сестра се насмеја, али рече да су њој (која одавно на себи држи поменути терет, за разлику од мене, што ми леђа још гола и стубовима се опиру) рекли да три стуба куће стоје на жени, а један на земљи (добро де, немој сад да ситничариш: где су три, не смета да притегне и онај четврти приде). Ааа, па ти си себе поприлично растеретила (јасно ми је да јој се та варијанта изреке много више допада - од ње ће кичма мање да јој страда). Постоје оне лажи изговорене из милосрђа: да су ти рекли истину (тачан број стубова), можда би се поколебала и побегла из сале за венчања главом без обзира.
Нема коментара:
Постави коментар