Снајка и брат с децом недавно ишли на неку свадбу. И питам их: како је било? Уу, супеер, још је под утиском снајка, играла сам као луда. Много је било лепо (није згорег да се пoнови), уопште није било старијих, све млади!
Након неколико минута у собу улази двадесетједногодишња братичина, па и њу упитах како се провела. Кажем, чујем да вам се допало. Па добро је било, рече она, али није ми се баш толико допало, све маторци (није имала у кога да гледа)!
Након неколико минута у собу улази двадесетједногодишња братичина, па и њу упитах како се провела. Кажем, чујем да вам се допало. Па добро је било, рече она, али није ми се баш толико допало, све маторци (није имала у кога да гледа)!
На то ја прснух у смех. Јасно ми је да свако говори са своје позиције ( и да је најстарија генерација била изостављена са списка званица). Млади које помиње мама њени су вршњаци, као и млада уосталом (младожења је коју деценију старији), а ћерка мисли на своје вршњаке (којих је такође мало било међу сватима). Да ли је вино слатко или кисело зависи од оног ко га на језику куша.
Нема коментара:
Постави коментар