Да човек полуди од жена бујних груди или додијаше ми, брате, жене с...те

Недавно сам са сестром и младом рођаком била у куповини у оближњем тржном центру. Беше некако пред наше летовање, и обема је требао купаћи костим (мислим, њима двема; ја, хвала богу, имам два стара, а добродржећа, па сам поштеђена мука да испробавам - уз фармерице, највише мрзим да купујем купаћи, па то чиним само кад је нужда, да не идем на Аду Бојану). Бира једна, бира друга. Проба једна, проба друга. А ја само бацим поглед кад затраже, како бих изразила своје мишљење. Одгрну завесу с кабине (да видим како им стоји), а ја гледам, разрогачених очију, и не верујем (својим очима). Грудњаци све неки огромних корпа, страва да те ухвати кад погледаш (од зависти баш и не патим, но све то ТОЛИКО, готово фантастичних размера), као да сам Лилипутанка, а све жене око мене Гуливеровог калибра (сестра ми још и носећа, па набујала као река после вишедневне кише). 

Кад пребирајући по штендеру наиђосмо на неки малени горњи део бикинија, рођака (која би у исти, да простите, једва упаковала брадавице, иако ја знам да добар део њене "славе" и самољубља чини сунђер, но нећу да јој кварим задовољство) хтеде да буде духовита те примети како је тај за мене. Хм, нешто се после мислим: боље да су малене и усправне, но, иако тек на измаку друге деценије, ко мушкатле - висеће (с два прста размака по средини). НИЈЕ увек боље кад је веће, кад прелива, кипи на све стране (тешко, па се отрамбеси)... Мали пањ кола обара, а мале груди лакше се и дуже отимају сили земљине теже. Важно да је све складно, а тело, ма колико бујног попрсја, ич не вреди без духа и мозга. /Данашње младе, и раскалашне богме, цуре радо носе специјалне брусхалтере с умецима (у лажи су кратке ноге, а дебели брусхалтери), не страхујући како ће привилеговани реаговати на обману, а мени одувек беше драже да што је у радњи буде и у излогу (нема лажи, нема преваре - никога нисам желела да импресионирам, нарочито не оним што нисам) и никад не жуђах да телесно буде мој најјачи адут./

И моја кројачица прилично ме иритира. Овог лета бар неколико пута ми је на пробама рекла да НЕМАМ груди (ко да је ћорава? па не мора и не може све да буде хибридно, огромно, а маленом се не може тек тако оспорити и само постојање). Сваки пут кад сам пробала индигоплави комбинезон с дубоким изрезом и бретелама (моја лична креација), она је гунђала да би ми то добро стајало да имам груди. Добро, жено, узмимо као претпоставку (лаж) да је то истина, па сашиј ми као да сам (а нисам) равна ко даска, само нека ми најзад стоји како треба.

И сестра ме пре неколико година, после моје драстичне телесне промене, једном приликом осмотрила и са смешком (помало и злурадим) упитала (с некаквом сетом у гласу): еее, где су оне твоје бујне груди (било је то реторско питање, наравно - зна да их нисам хируршки одстранила)? Па да може човек да мрша где му воља, да спада сало с бутина и бокова, а да се непоколебљиво држи на грудима и задњици, еее, то би било дивно (никад два добра заједно и никад све потаман). 
Ооо, како су умишљене и злураде те жене с обиљем масних ћелија у брусхалтеру (због којих се, неоправдано, осећају надмоћно)! Да човек полуди (мушкарци и ја имамо различите разлоге) од жена бујних груди (додијаше ми, брате, жене с...те)!