Ја нисам с троје деце могла да се упутим сама у шуму (безболније би било да се бацим у лавље чељусти). Зато су и моје сестре морале да дигну дупе и међ дрвеће ступе. Али, пре но што се домогосмо шуме, морали смо да пређемо орање. И већ ту је једна сестра прогунђала како се каје што је и пошла, да сам ја рекла да је суво, а није довољно, и деца ће се испрљати, блаа, блаа... /Кад је касније једна сестра подсети да смо се и ми прљале, она одбруси: али нисам ЈА прала./ По шуми се раштркао процепак, птице цвркућу у близини, а она се смркла ко да иде на вешала. Аман, жено, опусти се и уживај!