Маша и ја данас смо ишле у шетњу, иако је Маша претходно инсистирала да идемо на пикник (никако не разуме да више не можемо да се изврћемо на траву, а онда нема сврхе ни да носимо колачиће - није то исто; хоће да опет седимо на асфалту, а не увиђа да више није врео и да би могла да "заради" дијареју). Јесен је, па и ово мало (кад нема колико хоћу, у изобиљу) сунца добро дође - довољно за осмех. Небо је још прилично плаво, лишће је још прилично зелено, ја сам још прилично ведра...
На жици спазих гугутку, па пожелех и с Машом да поделим радост (због малих, обичних, а најлепших ствари). Машо, види, птица! Где, упита она, па погледом испрати моју подигнуту руку и, озбиљна, а ваљда и збуњена, упита (с надом): долази пролећее (канда је мислила да је свака усамљена птица весник)?! /Ееее, ееее, моја Машо, камо лепе среће; немој да ми на муку стајеш. Вала ћемо се ми и начекати и нагрудвати./
Долази, долази, за једно шест до седам месеци, ако бог да (да се клима јоште не истумба, па да нам Свевишњи пролеће укине). Како би то било добро, да се лето и пролеће вазда смењују, а јесен и зима седе на клупи за резерве, а чим ступе на терен - добију црвени картон.
На жици спазих гугутку, па пожелех и с Машом да поделим радост (због малих, обичних, а најлепших ствари). Машо, види, птица! Где, упита она, па погледом испрати моју подигнуту руку и, озбиљна, а ваљда и збуњена, упита (с надом): долази пролећее (канда је мислила да је свака усамљена птица весник)?! /Ееее, ееее, моја Машо, камо лепе среће; немој да ми на муку стајеш. Вала ћемо се ми и начекати и нагрудвати./
Долази, долази, за једно шест до седам месеци, ако бог да (да се клима јоште не истумба, па да нам Свевишњи пролеће укине). Како би то било добро, да се лето и пролеће вазда смењују, а јесен и зима седе на клупи за резерве, а чим ступе на терен - добију црвени картон.
Нема коментара:
Постави коментар