Док смо чекале контролу на Ортопедској клиници, ходником прође жена у белом мантилу гезајући. Е, то ти је иронија судбине, насмејах се (не подругљиво, наравно, и не деформитету поменуте особе). Лекар (претпостављам), на ортопедији, а види како хода.
Кад нису могли да је поправе, насмеја се сестра (моја, не медицинска). А можда је доживела неку саобраћајку и средили су је најбоље што могу? Па јесте, сложи се сестра, ко зна каква је била.
Кад нису могли да је поправе, насмеја се сестра (моја, не медицинска). А можда је доживела неку саобраћајку и средили су је најбоље што могу? Па јесте, сложи се сестра, ко зна каква је била.
Нема коментара:
Постави коментар