Купила сам миксер, зелени. Јао, што је тако мали, побуни се мајка чим га из кутије извукох. /О боже, како је овај народ мегаломански./ Е, жено, то што је мали не значи да је слаб. Види ти колика си, а имаш снаге ко пиле. Уосталом, зар се не каже у народу да отров стоји у малим бочицама и да мали пањ велика кола обара? Не треба ни о чему судити по димензијама, тј. квантитету (који не гарантује, али и не оспорава, квалитет). Не суди о књизи по корицама! И сети се само какви су у почетку били мобилни телефони, колики (називали су их циглама), па су временом бивали све мањи (а ваљда бољи). Ееј!
А колика му је снага, упита ме касније рођака и начисто збуни. Снага (кога то занима? зелен је)? Продавачица је поменула двеста педесет и да је то солидно. А рођакин нови миксер четиристо педесет (мајка побелела од муке). (Али бео, бееоо!) Јао, па не знам, нисам гледала.
И шта мене брига колика му је снага. Зелен је! Како мути? Зелен је. Какве су му жице (дебеле не ваљају, што тање - то боље муте, рођака каже)? Зелен је. Постоји само један одговор на сва питања: зелен је. Та чињеница све остале карактеристике чини небитним. И све му се може прогледати кроз прсте, тј. жице. /Зелен је. То треба да буде противаргумент за све приговоре, који, јасно, потире све недостатке и слабости./
Мајка је још питала: а нема оно дугме, за турбо (брзину)? /Јаоо, што људи воле да траже хлеба преко погаче!/ Што, шта фали овако, не мути довољно брзо (и добро)? /Касније је мој зет умирио ташту стручном проценом: ма шта му фали! И ташта је јуче умутила кремпиту (која је сад већ далека успомена)./ Куд журимо? Што мора све да буде зачас, док трепнеш, док кажеш кекс, док пљеснеш дланом о длан...? /Полудела сам (жаргонски дакако) недавно кад сам схватила да су ми у једној кантини угрејали млеко у микроталасној или некој сличној направи. Мислим, било је вруће за секунд. А ја, будала, замишљала како ће ми то ставити на ринглу, па... Изгледа да ћу заувек живети у неком добу које је минуло и више не постоји (и не жалим се због тог, напротив, само ће несумњиво долазити до судара с новим светом и људима који цене време као суво злато и не могу ручак да подгревају четири минута, кад то може да се смандрља за шест секунда)./
Уживајте у процесу прављења колача. Лепо је мени пријатељица рекла да ћу са зеленим миксером правити дупле дозе. Нека, хвала богу, има ко да поједе (у себе се нарочито уздам).
А колика му је снага, упита ме касније рођака и начисто збуни. Снага (кога то занима? зелен је)? Продавачица је поменула двеста педесет и да је то солидно. А рођакин нови миксер четиристо педесет (мајка побелела од муке). (Али бео, бееоо!) Јао, па не знам, нисам гледала.
И шта мене брига колика му је снага. Зелен је! Како мути? Зелен је. Какве су му жице (дебеле не ваљају, што тање - то боље муте, рођака каже)? Зелен је. Постоји само један одговор на сва питања: зелен је. Та чињеница све остале карактеристике чини небитним. И све му се може прогледати кроз прсте, тј. жице. /Зелен је. То треба да буде противаргумент за све приговоре, који, јасно, потире све недостатке и слабости./
Мајка је још питала: а нема оно дугме, за турбо (брзину)? /Јаоо, што људи воле да траже хлеба преко погаче!/ Што, шта фали овако, не мути довољно брзо (и добро)? /Касније је мој зет умирио ташту стручном проценом: ма шта му фали! И ташта је јуче умутила кремпиту (која је сад већ далека успомена)./ Куд журимо? Што мора све да буде зачас, док трепнеш, док кажеш кекс, док пљеснеш дланом о длан...? /Полудела сам (жаргонски дакако) недавно кад сам схватила да су ми у једној кантини угрејали млеко у микроталасној или некој сличној направи. Мислим, било је вруће за секунд. А ја, будала, замишљала како ће ми то ставити на ринглу, па... Изгледа да ћу заувек живети у неком добу које је минуло и више не постоји (и не жалим се због тог, напротив, само ће несумњиво долазити до судара с новим светом и људима који цене време као суво злато и не могу ручак да подгревају четири минута, кад то може да се смандрља за шест секунда)./
Уживајте у процесу прављења колача. Лепо је мени пријатељица рекла да ћу са зеленим миксером правити дупле дозе. Нека, хвала богу, има ко да поједе (у себе се нарочито уздам).
Нема коментара:
Постави коментар