Није мени тешко да мало запнем. А и не ваља докон бити. Зато сам домаћици помогла да у стан унесе неке металне конструкције и тешке дрвене табле, од којих се састоје славски столови. Столови целе године стоје, одложени у подруму, и чекају Свету Петку. А како стоје разложени на делове, сад им треба заврнути шрафове, бар два, бар унакрст, како тетка Милева рече, само да не склизне даска и с ње тањири (с предјелом и печењем) у крила гостима. Добро, дајте ми те шрафове, рекох, задовољна што могу да мајсторишем. Чучнух под сто и почех да заврћем. С друге стране шраф зави моја сестра. Онда је исто требало учинити и с другим столом. А тешко нанишанити ону рупицу, тешко. Све ми се чини да шраф око ње облеће. Али у њу да склизне неће, никако неће. Завирујем, придижем даску, подешавам рупу на рупу, спуштам даску, прстом напипавам... али не погађам, машим. Ја сам завила, тријумфално кликну моја сестра из другог ћошка. Их, а ја још килавим, вероватно то сви помислише (а и моју сујету обли руменило). Нешто овде као да се не уклапа, рекох, као да је горња рупа (на дасци) подалеко од рупе на металној основи. Пробај на другом ћошку, рекоше ми (да ми буде мање непријатно ваљда, сигурно је звучало као да се изговарам). Тек што покушах да завијем шраф на другом ћошку, сестра се опет зачу: а нисам била завилаа! Дакле тако! Промашила рупу (онолику)! А види како обмањује масе: као завила, а није (па мене збуњује и у послу омета). Лажном си ми изјавом направила проблем, не трчи ко јуне пред руду; прво завиј (штаф како треба), па кажи: хоп.
Види ти ње! Важно је да своју рупу "сместите" где вам паше; а други нек се снађе и властиту рупу (како зна) нек пронађе. За паметне људе нема неуспеха: ако неће Мухамед брегу и шраф у намењену рупу, може и обрнуто. Уосталом, свака је рупа права ако шраф у њој завршава; где год се нађе какво удубљење, ћушнеш шраф и не боли те глава (а време не траћиш бадава).
Први који каже (а слаже) да је обавио (а није, бар не како треба) посао, оставио је сарадника на цедилу (и у небраном грожђу). Ето зашто не волим тимски рад већ само да се уздам у се и у своје кљусе (место у туђа, макар и расна, грла).
Види ти ње! Важно је да своју рупу "сместите" где вам паше; а други нек се снађе и властиту рупу (како зна) нек пронађе. За паметне људе нема неуспеха: ако неће Мухамед брегу и шраф у намењену рупу, може и обрнуто. Уосталом, свака је рупа права ако шраф у њој завршава; где год се нађе какво удубљење, ћушнеш шраф и не боли те глава (а време не траћиш бадава).
Први који каже (а слаже) да је обавио (а није, бар не како треба) посао, оставио је сарадника на цедилу (и у небраном грожђу). Ето зашто не волим тимски рад већ само да се уздам у се и у своје кљусе (место у туђа, макар и расна, грла).
Нема коментара:
Постави коментар