Бејах у аутобусу јутрос кад ми стиже порука од сестре. "Онај лудак" (име од миља у којем треба препознати мог млађег сестрића; што мајка може да те у звезде уздигне, то нико не може) покушао у канту да баци нешто што би многе обрадовало. Она се окренула ка њему, кад, има шта и да види: згужвао човек хиљадарку!
Има се - може се (и у канту бацати), одговорих јој. /Изгледа да неке родитеље треба упозоравати: новац обавезно држати изван дохвата руку деце (нарочито пошто наврше петнаест година)... или бити спреман на изненадне и необјашњиве финансијске губитке (џаба после цвилети за камионом Градске чистоће)./
Можда је мој сестрић већ спознао сву погубност новца и презрео материјално, па је то био симболичан гест. Он иначе не трпи ма какав неред: вазда по кући шета с боцама разноразне кућне хемије или метлом и крпом у рукама, па, по потреби... риба, чисти, трља... брише прашину... и уклања новчанице које стоје где он сматра да им није место.
А можда је до њега већ допрла и она народна мудрост да паре људе кваре (неће дете да се поквари, а радо би и остатак фамилије заштитило). Игњате, паре су прљаве, и то људи кажу: убудуће остави тетки да се за њих побрине (немој ти своје ручице да скрнавиш).
Нема коментара:
Постави коментар