Млинар, јарићи и лења пита

Кад ја одем у подрум по брашно, зачас се преквалификујем у млинара. А могу комотно и да покуцам оним јарићима на врата и представим се као њихова мајка (вук је према мени аматер) - домаћица посута брашном и гвоздена врата (а камоли од козјег обора) отвара.
Само, за мене јарићи нису јестиви, ја волим да се с њима играм, па могу да одахну. Још ћу их почастити лењом питом (коју каним да умесим чим се оканем Фејсбука). :)