Извирих кроз врата за зетом који је стрчавао низа степенице. У, ала дува у п... материну, закључих да се време јесење уозбиљило. Дува у п... материну, потврди и мој зет, повијених и згрчених леђа, отварајући журно капију. Па изашао човек из аута без јакне, баш као и ја из куће; ал' сад кад се наоружам (дебљом јакном, шалом, капом, а нарочито омехом), може да дува колико хоће, могу секире да падају. /Голе жене падају на сопствену одговорност јер ја их нећу дочекивати у наручје - поразбијаће се ко дулеци! (Мислим, јесте нељудски, али шта знам, можда ме нациља нека позамашна (јесен је, време свињокоља...), главу да ми откине! А и не занимају ме женске облине, сем моје властите.) За зета не знам, можда неку и прихвати, ако сестри попусти пажња... (а не бих се ја усудила, има јаку руку, а оштар и дуууг језик).
Могу мислити како би мушкарци предано подметали каблове и све кућне судове, до најситнијих, кад би се из олука место кише те жене разголићене (да употребим еуфемизам, мада ја мислим да су голе начисто) сливале (нек има, брате, штета да се расипа и отура).
Могу мислити како би мушкарци предано подметали каблове и све кућне судове, до најситнијих, кад би се из олука место кише те жене разголићене (да употребим еуфемизам, мада ја мислим да су голе начисто) сливале (нек има, брате, штета да се расипа и отура).
Нема коментара:
Постави коментар