понедељак, 12. октобар 2015.

Насртљиве продавачице

Смарају ме сви који у нешто желе да ме убедe, да ме на нешто (обично нагао и погрешан корак) наведу. Дојадише ми продавачице које ме индискретно следе и пресрећу међу рафовима и штендрима, евентуално питајући могу ли да помогну. /Можеш, одмакни се и остави ме на миру./ Једнако ми је тешко да сносим оне које робу (нарочито лошу, јер доброј реклама не треба) хвале (ценећи ваљда да ја не умем да мислим својом главом и да се слепо моди и популарности покоравам): то је сад модерно, Мица Трофртаљка накуповала је у свим бојама! Имали смо тоне, још нам је само то (триста шездесет пет пари) остало! /Та реченица има за циљ да у вама изазове помаму за одећом коју носе естрадне уметнице (ако је њима добро, ваљда вама мора бити још боље) и панику услед помисли да бисте без тога могли остати, ако на време не реагујете, тј. одрешите кесу./ 
Стварноо? /Јаао, ако не узмем одмах, сигурно ће нестати и шта ћу после без тих осамсто педесет шест пакета магле?/ Дајте ми, дајте ми све (неће да се баци)!

Нема коментара:

Постави коментар