Сретосмо се на аутобуској станици, једно девојче, које бар десет година не видех, и ја. Ти се не мењаш, рече она. /Добро што ти кажу не мора да буде истина, али је тешко спречити да не прија./ Хвала, насмејах се (мада нисам баш сигурна... а ни привилегованих пред општељудском судбином нема).
Сетих се како је на сличан (а искрен) комплимент одговорила наша разредна (што је тад била зашла у девету деценију, а ведрина из ње није престајала да врца) на прослави двадесет година матуре. Рекли јој: ви сте исти, ништа се нисте променили! А она се осмехнула: онда то значи да сам и пре била овако стара. /Или сте и пре били једнако полетни, ведри и духовити?!/
Свакако значи да ваш смисао за хумор није остарио и онемоћао.
Сетих се како је на сличан (а искрен) комплимент одговорила наша разредна (што је тад била зашла у девету деценију, а ведрина из ње није престајала да врца) на прослави двадесет година матуре. Рекли јој: ви сте исти, ништа се нисте променили! А она се осмехнула: онда то значи да сам и пре била овако стара. /Или сте и пре били једнако полетни, ведри и духовити?!/
Свакако значи да ваш смисао за хумор није остарио и онемоћао.
Нема коментара:
Постави коментар