Učtivost pre svega

Vodu ona zove majčinim imenom. Otuda verovatno što su joj obe jednako potrebne. 

Nekad je mogla samo da kmekeće i uvija se dok negde ne spazi flašicu, pa se baci na nju, trenutak pre no što dehidrira. Šta ćeš, mnogo dece što se oko nogu vrzu, mnogo obaveza, pa dok se ti setiš da su žedni...
Možda sećajući se tog ranijeg (retkog, doduše) negativnog iskustva, Staša za svaku šoljicu, čašu, flašu vode obavezno ljubazno zahvali: faavaa. Ma koliko da je žedna, ma koliko da je pospana i nervozna, u po dana, u po noći, nikad ne zaboravi: favaa!  

Nedavno je usred noći silno ožednela i kad joj majka pruži flašicu, ona, gotovo spavajući, pre no što žudno strpa flašicu u usta, prozbori: faava. 

I da je, ne daj bože, slučaj zaturi u nekoj pustinji, pa da nakon tri dana tumaranja bauljajući nabasa na neku šaku vode, najpre bi prošaptala: faavaa. 

Šta ti je učtivost, od malih nogu temeljno usvajena.