A mačke nema

Do prekjuče ja nisam ni znala da imamo podstanare, u podrumu. Podstanara, pretpostavljam, ima raznih i uglavnom nisu po volji gazdi, ali najgori su ovi koji cijuču... i jedu moje orahe (lažem, ne jedu ih više, sve su slistili).
Ja ne znam otkud oni, vajkala se moja majka, kad ih nikad nije bilo. Ali imala si mačke, ženo, podsetih je (obe mačke su nam, iz nepoznatih razloga, uginule istih dana minulog leta; nije dugo trebalo da se to u svetu gadnih glodara pročuje, te da povedu ono poslovično kolo... kad mačke nema). Sad nemamo ni kučeta ni mačeta (i pas nam je uginuo pre gotovo dve godine, a dotad je boravio u podrumu).Vidiš šta ti mačka znači, doodadoh prekorno (jer majka mačke ne može očima da vidi, u kući pogotovo).

Kad smo sinoć, vrativši se kući u sumrak, spazile šarenu mačku (kojoj ne znamo vlasnika) kraj kapije, ja sam, raširivši ruke, kliknula (ko da videh milion dolara): MAČKAAA! (Gde si, mačko, čekamo te ko ozebao sunce! Samo što je ne izgrlih i izljubih ko rod rođeni.) Od toga se mačka, prestravljena, stuštila kraj bagrema i kuće, te se šćućurila u mraku pod lipom. 

Mačka, ponovih majci ozarena, gotovo rešena da mačku kidnapujem i ne nalazeći joj (kao što znam) estetske mane (bela je, i crna, i žuta). Onda sam joj naseckala neke ovčetine od Svetog Aranđela i ostavila na ćošku, ne bih li je primamila (namirisaće već ona, mislila sam; tako je i bilo, i mirisala i poždrala). Kasnije sam joj jednaku porciju ostavila na terasi (želeći da je namamim još bliže i lakše prirpitomim kad dođe vreme). Radovah se kad videh da mesa nema (znači, do vrata je došla; polako samo, proći će maca i kroz vratanca... na podrumu).

Usvojićemo mačku, rekoh ocu kad stiže s posla. Može ako je mačak, reče on. Aman, ne izvoljevaj, nisi u takvoj poziciji. Uostalom, ja je sigurno neću pitati za pol niti ću to lično utvrđivati. A ti samo izvoli, budi nepristojan, pa joj zaviruj međ noge... dok ti podstanari u kolu podvriskuju.