Mojih petoro sestrića -- puna igraonica (i puno mi srce)! Dvoje se zaturilo u onom kavezu, trče nekud ko sumanuti. A troje se sjatilo u frizerskom salonu. I kako se tu zatekoh, proglašena sam mušterijom. Nemadoh kud, no sedoh na stoličicu (nadajući se da je dovoljno jaka da izdrži neočekivani teret; verovatno nije predviđena za, pozamašne, tetke... a iz'eš tetku bez šezdeset kila).
Maša je bila glavna frizerka, fenirala mi kosu i utrljavala u nju kojekakve preparate s određenim dejstvom: i da kosa bude mirišljava, i protiv opadanja, i za jačanje korena... (sve je to ona meni govorila, ali ja nisam pažljivo slušala, a i što sam čula -- zaboravila sam). Mali brat i sestra obigravali su oko nas, zagledali i oponašali veliku sestru. Maša mi je konačno stavila krunu na glavu. I, moram priznati, baš mi lepo pristaje -- prava sam princeza (koja ni krunisanog žapca nije upecala, a kamoli odistinskog, pravog pravcatog princa).
Kad se Maša povukla, Staša i Ignat su preuzeli njen posao. Te jedno drži fen i suši mi (ionako suvu) kosu, te drugo (zateklo se dva fena). Stisnu neke prazne bočice od šampona, pa me zapahne vazduh iz njih. I češljaju me (to je najteži deo igre: češljaju, pa za milost ne znaju). Konačno sam nabasala na neki vikler i objasnila Igiju kako se koristi. Odmah mi ga je stavio.
Kad pođoh u deo igraonice gde su odrasli ispijali kafice, skidoh krunu, da baš ne padam u oči (već sam jednom tako izlazila, misliće da sam budala... a ja neću moći da poreknem). I dok sam, ne sluteći ništa, stajala kraj stola, primetiše oštre oči jedne od gospođa da imam vikler u kosi.
Eto, ja skinula krunu, a zaboravila na papilotnu. Nije mi suđeno da budem kraljica, već samo (očajna) domaćica.U stvari, ja sam princeza (neka specifična), kako god okreneš: vikler mi je spolja, a kruna iznutra (ko razume nek i meni objasni).
Maša je bila glavna frizerka, fenirala mi kosu i utrljavala u nju kojekakve preparate s određenim dejstvom: i da kosa bude mirišljava, i protiv opadanja, i za jačanje korena... (sve je to ona meni govorila, ali ja nisam pažljivo slušala, a i što sam čula -- zaboravila sam). Mali brat i sestra obigravali su oko nas, zagledali i oponašali veliku sestru. Maša mi je konačno stavila krunu na glavu. I, moram priznati, baš mi lepo pristaje -- prava sam princeza (koja ni krunisanog žapca nije upecala, a kamoli odistinskog, pravog pravcatog princa).
Kad se Maša povukla, Staša i Ignat su preuzeli njen posao. Te jedno drži fen i suši mi (ionako suvu) kosu, te drugo (zateklo se dva fena). Stisnu neke prazne bočice od šampona, pa me zapahne vazduh iz njih. I češljaju me (to je najteži deo igre: češljaju, pa za milost ne znaju). Konačno sam nabasala na neki vikler i objasnila Igiju kako se koristi. Odmah mi ga je stavio.
Kad pođoh u deo igraonice gde su odrasli ispijali kafice, skidoh krunu, da baš ne padam u oči (već sam jednom tako izlazila, misliće da sam budala... a ja neću moći da poreknem). I dok sam, ne sluteći ništa, stajala kraj stola, primetiše oštre oči jedne od gospođa da imam vikler u kosi.
Eto, ja skinula krunu, a zaboravila na papilotnu. Nije mi suđeno da budem kraljica, već samo (očajna) domaćica.U stvari, ja sam princeza (neka specifična), kako god okreneš: vikler mi je spolja, a kruna iznutra (ko razume nek i meni objasni).
Нема коментара:
Постави коментар