Za danas je Maša morala da napravi (nisam baš razumela ni za koji predmet ni kojim povodom) dva para ušiju: žirafine i od zmije. (U stvari, zna se ko je u našoj kući zadužen za slične aktivnosti: ti znaš najbolje, tako me obrlate.)
Nikad niste čuli da zmija ima uši? Ni ja. Još nijednu klempavu zmiju (kao ni sa skladnim ušima) ne videste? Ni ja. Čula sam da zmija "krije" noge, za uši pojma nisam imala. Ali, mišljah, možda sam nešto propustila, nisam zoolog, možda ni dovoljno informisana... Neću ja uši da joj ukidam, ako ih ona, ma gde, poseduje. Došlo mi da uhvatim neku, al' morala bih da je seciram (nisam sadista).
Odem na Gugl (da ja vidim kako to čudo izgleda, da pročitam da li to postoji, možda je tek poneka ušara, dgouška, felerična).... gugl-gugl-gugl: zmija ovo, zmija ono, ušiju ni od korova! Čuje, ali uši (da je za njih, kad zasluži, povučeš) nema!
I kažem ja sestri, srdito: kako da joj napravim uši kad ih zmija nema? I na internetu tako piše, proverila sam (pa neću ja ništa na svoju ruku, naročito nečije uši). Gledala sam i crteže: kojekakve zmijurine, ali uvo nijednoj ne štrči.
Zmija NEMA uši, probih sestrine tom istinom. Pa znam da nema, reče ona (ali napravi). А što učiteljica onda izmišlja (valjda joj to nije po programu?), upitah. Uostalom, kako je uši trebalo nasaditi na neki rajf, dosetih se (ionako sam iscrpljena i treba da spavam). Daću Maši samo rajf, pa kad učiteljica pita gde su uši, nek kaže: ne vide se (što ja da se bakćem i pravim ono čega nema). Molim lepo!
Ma napravi samo neke male, malecke, reče Maša. A zar treba da izmišljam nešto čega nema, besnela sam. Svi (roditelji) su izmislili, reče sestra. I ja, šta ću, napravim neke patrljke od ušiju (pa ako im nađu zamerke, baš me briga), samo da idem da spavam. Ali su mi zato žirafine uši i rogovi ispali vrhunski.
Nikad niste čuli da zmija ima uši? Ni ja. Još nijednu klempavu zmiju (kao ni sa skladnim ušima) ne videste? Ni ja. Čula sam da zmija "krije" noge, za uši pojma nisam imala. Ali, mišljah, možda sam nešto propustila, nisam zoolog, možda ni dovoljno informisana... Neću ja uši da joj ukidam, ako ih ona, ma gde, poseduje. Došlo mi da uhvatim neku, al' morala bih da je seciram (nisam sadista).
Odem na Gugl (da ja vidim kako to čudo izgleda, da pročitam da li to postoji, možda je tek poneka ušara, dgouška, felerična).... gugl-gugl-gugl: zmija ovo, zmija ono, ušiju ni od korova! Čuje, ali uši (da je za njih, kad zasluži, povučeš) nema!
I kažem ja sestri, srdito: kako da joj napravim uši kad ih zmija nema? I na internetu tako piše, proverila sam (pa neću ja ništa na svoju ruku, naročito nečije uši). Gledala sam i crteže: kojekakve zmijurine, ali uvo nijednoj ne štrči.
Zmija NEMA uši, probih sestrine tom istinom. Pa znam da nema, reče ona (ali napravi). А što učiteljica onda izmišlja (valjda joj to nije po programu?), upitah. Uostalom, kako je uši trebalo nasaditi na neki rajf, dosetih se (ionako sam iscrpljena i treba da spavam). Daću Maši samo rajf, pa kad učiteljica pita gde su uši, nek kaže: ne vide se (što ja da se bakćem i pravim ono čega nema). Molim lepo!
Ma napravi samo neke male, malecke, reče Maša. A zar treba da izmišljam nešto čega nema, besnela sam. Svi (roditelji) su izmislili, reče sestra. I ja, šta ću, napravim neke patrljke od ušiju (pa ako im nađu zamerke, baš me briga), samo da idem da spavam. Ali su mi zato žirafine uši i rogovi ispali vrhunski.
Нема коментара:
Постави коментар