Mraz bejaše zube iskezio, pa sam se i ja naoružala: navukla toplu kapu i zamotala se u šal. Ali kad takva uđem u kakvu kancelariju (nevolja te nagna), tamo ko u amamu (službenici mogu komotno da šetaju u donjem vešu), pa me gledaju ko u čudu.
Stariji kolega moje drugarice (po pričama, negdašnji lokalni plejboj, da ne kažem seoska švalerčina) upita šta sam se smrzla (u stvari misli: natrontala... da se ne smrznem). Pa hladno je (sasvim jednostavan i konkretan odgovor za meni nepoznat broj stepeni ispod nule). Ma gde tako mlada (da se smrznem; il' se sprda ili mi laska)... primeti kroz osmeh, sve me ispod oka gledajući (s uzaludnom nadom da ću mu pogled uzvratiti). Hah, i ja se (kiselo, zbog njegove drskosti da mi se tako prisno obrati) nasmejah (malo zbog zablude da je mladost imuna na hladnoću, malo zbog zablude o mojoj mladosti). Ko rosa u podne, drugarica ispisnica me otvoreno raskrinka (ne da da se mlada pravim). Aj dobro (nije mi zapelo).
Nađi nekog da te greje (ko da on zna imam li već takvo grejno telo ili ne; i ko da bi mi to pomoglo, da nije jorgana i TA peći), nikako da se okane onaj i misli da je duhovita bajata fora kojom je zimi muvao devojke pre tri-četiri decenije. Ništa vi ne brinite, rekoh tupim glasom i ne gledajući ga, što je, nedvosmisleno, trebalo da prenese poruku između redova, tj, između tih nekoliko, upadljivo učtivih, reči: gledajte svoja posla, previše ste sebi dopustili, ja vam takve pošalice ne volim (a i kad se šalim, biram s kim). Znam ja (odlično) šta on meni kazuje i na koju furunu misli. Mada, to što misli da je furuna, puka je muštikla, ispušena.
Stariji kolega moje drugarice (po pričama, negdašnji lokalni plejboj, da ne kažem seoska švalerčina) upita šta sam se smrzla (u stvari misli: natrontala... da se ne smrznem). Pa hladno je (sasvim jednostavan i konkretan odgovor za meni nepoznat broj stepeni ispod nule). Ma gde tako mlada (da se smrznem; il' se sprda ili mi laska)... primeti kroz osmeh, sve me ispod oka gledajući (s uzaludnom nadom da ću mu pogled uzvratiti). Hah, i ja se (kiselo, zbog njegove drskosti da mi se tako prisno obrati) nasmejah (malo zbog zablude da je mladost imuna na hladnoću, malo zbog zablude o mojoj mladosti). Ko rosa u podne, drugarica ispisnica me otvoreno raskrinka (ne da da se mlada pravim). Aj dobro (nije mi zapelo).
Nađi nekog da te greje (ko da on zna imam li već takvo grejno telo ili ne; i ko da bi mi to pomoglo, da nije jorgana i TA peći), nikako da se okane onaj i misli da je duhovita bajata fora kojom je zimi muvao devojke pre tri-četiri decenije. Ništa vi ne brinite, rekoh tupim glasom i ne gledajući ga, što je, nedvosmisleno, trebalo da prenese poruku između redova, tj, između tih nekoliko, upadljivo učtivih, reči: gledajte svoja posla, previše ste sebi dopustili, ja vam takve pošalice ne volim (a i kad se šalim, biram s kim). Znam ja (odlično) šta on meni kazuje i na koju furunu misli. Mada, to što misli da je furuna, puka je muštikla, ispušena.
Ja se sekiram, nastavi čovek da mi ide na živce (dok misli da mi se udvara i da bih ja to dopustila). Nemojte, odbrusih, imate i drugih (prečih) briga. Znam (nažalost) ja šta on misli. Ali o tome može samo da sanja. U stvari, bolje mu je da i ne pomisli (ja mu svakako ne dajem povoda) i da se drži na distanci, da ne kažem podalje (a brigu o mom ličnom izvoru toplotne energije meni prepusti)... A sanja li, nek mu bude noćna mora.
Нема коментара:
Постави коментар