Епски моменат на плажи

У које год време да сам на плажи, искрсне један епски моменат, достојан антологијских епских сцена покоља. Узмем апарат да сликам, а испостави се да се већ превише глава морем размилело и плутају баш у мом кадру (неки, рекла бих, чак намештају фризуру и широко се осмехују, не би ли што боље испали на МОЈОЈ фотографији). /Морају они да пливају већ од шест сати, да нешто не пропусте! И морају да пливају баш пред мојим објективом (макни се, бре, мало устрану, још мало, још малоо, ух)./
Тад мени (што мрзим "елементе" који ми кваре фотографију) дође да два-трипут сабљом (коју немам) манем, те да их све слатко поодсецам (иако сам иначе крајње мирољубива и толерантна), тако да ми и Краљевић Марко скине капу.