Ништа не једемо откако смо болесни, рече прексиноћ моја сестра.
/И Маша и Игњат су брзо одболовали; још се она вуче ко пребијена. Шта ти је младост, рекох јуче на плажи: Маша се с вирусом изборила за дан, Иги од јутра до подне, а мајка им још килава. Ти си жена у годинама, нашалих се, не очекуј да то прође док пљеснеш дланом о длан./ Ја нисам болесна, али сам (богу хвала) изгубила апетит (може само воће и цедевита, а може и сладолед, и шта ће ми више).
Шта се буниш, јадна не била? То ти је уштеда буџета, губљење килаже, вишеструка добит!
Данас рече: ми ништа у кући за јело немамо (добро, јасно да је то хипербола: кроасана колико хоћеш, црногорског јогурта у облику киселог млека, пола милке, кило и по домаћег парадајза, који је неко синоћ у ауту нагњечио... евентуално комадић његушке кобасице, који зет није успео да слисти)! Па јеси ли гладна, питам. Нисам, каже. Шта ће нам онда? А можда су деца гладна, додаде сестра и упита: Машо, јеси гладна? Нисам, незаинтересовано одговори Маша, буљећи у монитор и у неке принцезе које говоре ко да су Краљевчанке (шта је ово, ко те цртаће синхронизује, куку?), али одмах потом додаде: нисам пуно (након чега ми прснусмо у смех, иако је, претпостављам, тотално неумесно смејати се гладном, макар и не пуно, детету).
/И Маша и Игњат су брзо одболовали; још се она вуче ко пребијена. Шта ти је младост, рекох јуче на плажи: Маша се с вирусом изборила за дан, Иги од јутра до подне, а мајка им још килава. Ти си жена у годинама, нашалих се, не очекуј да то прође док пљеснеш дланом о длан./ Ја нисам болесна, али сам (богу хвала) изгубила апетит (може само воће и цедевита, а може и сладолед, и шта ће ми више).
Шта се буниш, јадна не била? То ти је уштеда буџета, губљење килаже, вишеструка добит!
Данас рече: ми ништа у кући за јело немамо (добро, јасно да је то хипербола: кроасана колико хоћеш, црногорског јогурта у облику киселог млека, пола милке, кило и по домаћег парадајза, који је неко синоћ у ауту нагњечио... евентуално комадић његушке кобасице, који зет није успео да слисти)! Па јеси ли гладна, питам. Нисам, каже. Шта ће нам онда? А можда су деца гладна, додаде сестра и упита: Машо, јеси гладна? Нисам, незаинтересовано одговори Маша, буљећи у монитор и у неке принцезе које говоре ко да су Краљевчанке (шта је ово, ко те цртаће синхронизује, куку?), али одмах потом додаде: нисам пуно (након чега ми прснусмо у смех, иако је, претпостављам, тотално неумесно смејати се гладном, макар и не пуно, детету).
Нема коментара:
Постави коментар