четвртак, 13. август 2015.

Није то тек тако

Данас је Маша била посебно нервозна (а тад је се треба клонити у широком луку).
Док она беше на једном делу мог кревета, ја седох на други и наставих  (почела сам у купатилу)
да мажем крему на лице. А ти се само мажеш, јетко примети она, кревељећи се, хоћеш да се неко заљууби у теебее! Ја се успротивих таквој тврдњи (па стварно, шта ће ми то?). Ахаа, наруга се опет она, мажеш крему да се неко заљуби  у тебе. Аха, баш зато, надовезах се иронично.
Па што се онда мажеш, обрецну се Маша заједљиво, и стављаш наруквице, минђуше, накит на ногу...? Исправиш се, овако (јок, него ћу да се повијем до земље), па облачиш хаљине... само да би се неко заљубио у тебе!
Ти, мала, што би рекле бабе, ко да си на коприве уринирала (а једна те незгодно поткачила, ваљда је у томе поента; сад ми баш паде на памет: изгледа да ожарене гениталије изазивају неподношљиву нервозу).
Мажем крему јер кожа мора да се негује. Китим се јер у томе уживам. Лепе хаљине, сукње и мајице носим јер се у њима лепо осећам. Можда ми мало и прија кад привучем нечију пажњу, али то свакако није мој циљ. Уосталом, не бих ником саветовала да се заљуби у мене (што да пати због неузвраћене љубави, мене трофеји такве врсте не занимају). 

Нема коментара:

Постави коментар